Прочитај ми чланак

ОПШТИНА СЕ ПРЕЗАДУЖИ, А ДРЖАВА ПЛАЋА – у плусу само гробља!

0

Локалне самоуправе у Србији, према подацима Фискалног савета, дугују око 10 милијарди динара добављачима. Лане из буџетске резерве издвојено 2,5 милијарди.

Списак лепих жеља најчешће „кроји“ план прихода општина и градова у Србији. Троши се по плану, а приливи врло брзо почну да посустају. У првом налету трпе добављачи, у другом често суграђани, а кад загусти – читава држава, јер дугове покрива републичка каса.

Тренутно је најдраматичнији пример Смедеревска Паланка, која дугује своја три годишња буџета. Фискалном дисциплином се не могу похвалити ни многи други, као Ниш или Крагујевац.

Процена Фискалног савета је да локалне самоуправе тренутно дугују 10 милијарди динара. Током прошле године државна предузећа, локална јавна предузећа и локалне самоуправе су само „Србијагасу“ и „Електропривреди Србије“ остали дужни око 160 милиона евра.

– Не све, али знатан део локалних самоуправа прво планира расходе, а онда, пошто су по закону у обавези да имају уравнотежене буџете, једноставно испише цифру прихода, који се наравно неће остварити – рекао је на Копаоник бизнис форуму Павле Петровић, председник Фискалног савета. – После годину дана, расходи се остваре, а предвиђени приходи се не прикупе, па онда дугују онима од којих су набавили робу или услуге. Наша је оцена да такви дугови сада износе десет милијарди динара и да су у порасту. Посебно забрињава што се то дешава у великим градовима попут Крагујевца и Ниша. У Крагујевцу је однос расходне стране и онога што приходи могу да покрију у 2015. години био 65 одсто, а у Нишу 70 процената. Због неодрживих локалних финансија, држава је прошле године издвојила више од 2,5 милијарди динара, а 2014. и 2015. године око милијарду динара из буџетске резерве.

Градови и општине често формално и не заврше годину са дефицитом, али право стање њихових финансија види се из износа кредита и дуга према добављачима.

– Држава је покушала то да реши 2012. године, када је Министарство финансија позвало локалне самоуправе да се укључе у репрограм дугова. Обавезе је измирила република, а оне су њој враћале новац – објашњава Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета. – Јавило се свега десетак општина и проблем није решен. Неопходно је унапредити Закон о финансирању локалних самоуправа. Последња верзија је мало смањила неравнотежу између републике и локала, али је остао проблем међу самим општинама. Формални начин да се презадуженост спречи постоји, али изгледа да не функционише.

Један од начина су пријаве које, после контрола, подноси Државна ревизорска институција. И када се одговорни, они који су криви за ненаменско и незаконито трошења новца, смене, нико не гарантује да их локални парламенти и управа неће поново – изабрати. Ревизори најчешће проналазе повреде Закона о буџетском систему, Закона о јавним набавкама, Закона о раду, Закона о локалној самоуправи и о финансирању локалне самоуправе, Уредбе о буџетском рачуноводству, прописа из области плата, субвенција и донација…

– На основу до сада спроведених ревизија финансијских извештаја завршних рачуна буџета и правилности пословања локалних власти, утврдили смо да се највеће неправилности односе на преузимање обавеза изнад одобрених апропријација, и то код већине локалних власти – каже за „Новости“ Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције. – Наведене обавезе се преузимају у различитим износима, негде су то мање своте, негде они имају вредност полугодишњег буџета, а негде годишњег.

У случају Општине Смедеревска Паланка – преузете и текуће обавезе биле су три пута веће од годишњег буџета. Наше мишљење је да поједине локалне власти нереално планирају приходе и примања, знатно их прецењују како би могли да преузимају веће обавезе, или то чине да би „покриле“ већ преузете обавезе из претходног периода, као што је то на пример град Крагујевац, и друге локалне власти.

У ПЛУСУ САМО ГРОБЉА

Смедеревска Паланка је најзадуженија српска општина. Општинска каса је под теретом од око 18 милиона евра, тј. чак три буџета, а локална управа има двоструко више запослених него што је потребно. Општина само за утрошену електричну енергију дугује милијарду и стотину милиона динара, што је више него што износи целокупан локални буџет за ову годину. Због чињенице да у локалној самоуправи немају чак ни тачне податке о дуговањима локалних предузећа, формирана је Комисија за контролу пословања. Смедеревска Паланка са 50.000 житеља има 820 општинара и 19 јавних предузећа, док су сходно броју становника довољна само три. Готово сва предузећа су у блокади, нека од 2011. године. Недавно, у плусу је било једино ЈП „Гробља“!

Све то на својој кожи осетили су грађани, који због дугова „Водовода“ месецима нису имали редовно снабдевање водом.Ј. И.

КОД НАС НЕМА БАНКРОТА

Познати су примери америчких градова који су проглашавали банкрот услед презадужености, попут Детроита. И неке земље у окружењу увеле су могућност банкротства локалних самоуправа, као што су Бугарска, Македонија, Румунија, Албанија.

По српским законима, локалне самоуправе у нашој земљи не могу да прогласе банкрот. Наше општине и градови не сусрећу се са проблемом сервисирања дуга, већ са кашњењем у плаћању текућих обавеза, односно доцњом. Међутим, и код нас постоје законски механизми који би, када би се дословно примењивали, спречили оваква „искакања“ из система.

Република, када локалу помогне кроз преузимање њихових обавеза, има право на поврат тог дуга и на затезну камату. У то име, држава може општинама да обустави трансфере из буџета.