Прочитај ми чланакМало мање од месец дана од када је премијерка Ана Брнабић најавила велику кампању за подстицање младих да се вакцинишу, проценат грађана старости од 18 до 30 година, који су примили бар једну дозу вакцине порастао је са 12 на 16 одсто.
Обећања о фестивалима, концертима, ваучерима за путовања, попустима и остало нису дали жељени резултат, па како је у понедељак рекао покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић, одзив младих за вакцинацију је „фрапантно лош“.
Поред „награда“ које су најављене за оне који приме вакцину, образовне и здравствене установе заједно са организацијама младих организовале су трибине и разговоре, како би се одговорило на најчешће страхове и дилеме због којих млади не желе да приме вакцину. Међутим, како каже психотерапеуткиња Радмила Вулић Бојовић, сви ови кораци били су „недовољно фокусирани и систематични па се све завршавало на нивоу покушаја“.
– Темељно осећање младог човека је осећање зебње и неизвесности. Ако на то осећање додате још поруку шта све о вакцинама још увек не знамо (уместо поруке шта знамо), онда се ствара још већи страх и отпор. Од почетка је недостајала едукација, али не едукација коју би предводили професори или лекари, већ вршњачка едукација. Јер млади верују више онима који су им блиски. Као што је недостајало и да се младима више обраћају њихови узори, идоли, било да су то спортисти или естрадне звезде, каже саговорница Данаса.
Један вид вршњачке едукације у претходном периоду предводила је Студентска конференција универзитета Србије (СКОНУС), а председница Маргарета Смиљанић каже да из разговора који су раније организовани са студентима из домова три основна разлога стоје иза оклевања да се прими вакцина.
– Студенти су најчешће истицали да вакцина није довољно испитана, затим да ковид није толико опасан за младе па да стога и нема разлога да се вакцином заштите, и на крају постојао је страх око тога како вакцина утиче на плодност, односно погрешно уверење да изазива стерилитет, каже Смиљанић. Међутим, она истиче и да су разговори током којих је покушано да се ове дилеме и погрешна убеђења отклоне били делотворни, због чега верује да је едукација, најсигурнији пут ка већем одзиву младих да приме вакцину.
– Чини ми се да нисмо свесни колико је на једној страни ковид опасна болест, а на другој колико је вакцина важна да бисмо се вратили нормалним токовима, додаје Смиљањић.
Психолог Оливер Тошковић, члан удружења Уједињени против ковида, каже да млади, као и остали грађани, „нису свесни“ јер им није на прави начин објашњено шта се вакцинама постиже.
– Имам утисак да се ми, наше друштво и држава, стално понашамо тако да очекујемо нешто од људи, а да им не објаснимо зашто је то важно. На телевизији се шаље порука да би било добро да се млади вакцинишу, али се не узима у обзир да већина младих не гледа телевизију, да је на друштвеним мрежама, а на друштвеним мрежама једино мало савеснији млади праве кампању, док такву кампању државе нисам видео. Постоји кампања државе, али се у њој власт обраћа својим бирачима, а то нису углавном млади. Тек се недавно појавио билборд који позива младе да приме вакцину како би поново могли да се окупљају, с тим да имам утисак да је тај билборд постављен да се не каже да нико ништа није урадио, каже Тошковић. Он додаје да млади махом постављају питање „а зашто бих се ја вакцинисао“.
– На почетку сте имали причу да корона не изазива озбиљно оболевање код младих, а сада имате пометње са бројевима, па нам се стално шаље порука да само што нисмо стигли до 50 одсто вакцинисаних пунолетних. Нико не каже да је тих 50 одсто вакцинисаних старијих од 18, заправо мањи део укупне популације, и да нам је потребно да 70, 80 одсто свих грађана прими вакцину како бисмо стигли до колективне заштите. Овакво представљање у јавности значи да млад човек просто размишља – ако корона мени неће ништа, зашто да примим вакцину, кад ће се ови старији вакцинисати и тако ћемо стићи до зацртаног циља, додаје Тошковић.
Нетранспарентност и политизација
Да је начин преношења поруке и њен садржај оно што треба променити како би и млади, али и остали грађани били спремнији да приме вакцину истиче и Радмила Вулић Бојовић. „Осим набавке вакцина поступак вакцинације није текао у правом смеру. На једној страни нетранспарентност која је окруживала вакцине, која неминовно рађа сумњу, а на другој политизација, односно чињеница да о важности вакцине причају политичари уместо лекара, довела је до тога да одзив грађана није онакав какав би требало да буде, имајући у виду колико вакцина имамо на располагању. Нама је недостајало да поруку о важности вакцине износе доказани стручњаци, који би пренели основну информацију језиком који је разумљив свима“, истиче Вулић Бојовић.
Опет мали одзив студената
Према проценама Републичког завода за статистику, крајем 2019. у Србије је живело 1,01 милион младих старости од 18 до 30 година. Ако се узму у обзир претходно наведени проценти о уделу младих који је примио вакцину, то значи да је током мало мање од месец дана, од када је најављена кампања за имунизацију, вакцину примило око 40.000 њих. Маргарета Смиљанић каже да када се ради о студентској популацији, подаци говоре да је од почетка вакцинације вакцинисано око 10.000 студената у Београду (од укупно 90.000), с тим да се овде ради о студентима који су вакцину примили у Студентској поликлиници, односно да у овај број не улазе они који су се вакцинисали у домовима здравља или на неком од пунктова. Она додаје да вакцинација студента није стала, мада је мањи одзив.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 16, 2021
