Прочитај ми чланакЈедну од најконтроверзнијих фармацеутских компанија у свету и произвођача Вијагре, пратиле су бројне афере и на суду су до сада платили стотине милиона долара одштете због различитих кривичних дела.
Пре него што кренемо са причом о компанији, да се осврнемо на догађај из јула месеца ове године када је Доналд Трамо потписао чак четири Уредбе о смањењу цена лекова на рецепт и тиме задао огроман финансијски ударац фармакомафији у корист народа. Америчко удружење фарамцеутских произвођача и истраживача је бурно реаговало и поручило да је то „безобзирно скретање пажње, које ослабљује одговор на пандемију коронавируса“. Многи су у САД коментарисали да је Трамп тиме завршио политичку каријеру…
Колико је фармацеустким компанијама важно да државу потпуно држе под контролом, говори и чињеница да је дугогодиши главни повереник Агенције за храну и лекове (ФДА) Скот Готлиб, који потписује који лекови, суплементи могу да прођу на тржиште, после смене од стране Трампа (званично поднео оставку) у априлу 2019. године „освануо“ у управи фармацеутске куће „Фајзер“ (од које набављамо вакцине). Дакле, у управи приватне компаније, што указује да је све време блиско сарађивао са њом и можда био акционар из сенке.
Ако је то тако, да ли чуди Трампова тврдња да је „Фајзер“ намерно отезао са објавом вести о вакцини против коронавируса да би он изгубио изборе на таласу пандемије јер је обећао народу вакцину пре избора и да су хтели да обелодане вест о вакцини чим Бајден постане председник да би то била његова победа? И Зашто би помагали Трампу кад он већ годинама води „рат“ са фармацеутском индустријом око цене лекова и сменио им је првог човека из ФДА?
Је ли „Фајзер“ плански „минирао“ Трампа? Ако је закључити према више од 170 година дугој историји ове компаније, богатој контроверзама, никог не би изненадило то да је одговор потврдан.
Вакцину против коронавируса, радног назива BNT162, прва је развила компанија БионТек (BioNTech) са седиштем у немачком Мајнцу, још средином јануара. У партнерство са „Фајзером“ ушла је у пролеће, с тиме да се америчка компанија обавезала на подмиривање свих трошкова даљег развоја.
Кад вакцина буде одобрена, „Фајзер“ и Бионтек заједнички ће га комерцијализовати, осим на тржишту Кине, за које Немци имају уговор са кинеском фармацеутском компанијом „Фосун фарма“.
Ако све буде према плану, „Фајзер“ и његов амерички партнер ући ће у историју као први произвођачи вакцине која је сузбила најгору пандемију у више од једног века.
Компанија се похвалила да је генерални директор Алберт Бурла првог дана објаве о вакцини против короне (прекјуче) продао акције и добио 5,6 милиона долара!
Ипак, најпознатији и један од најуноснијих производа „Фајзера“ досад је била „мала плава таблета“, лек за мушку еректилну дисфункцију – Вијагра. До ње се наводно дошло случајно, када су хемичари у Фајзеровим лабораторијама покушали да синтетизују лек за висок крвнни притисак и ангину пекторис. Прва клиничка испитивања показала су да лек има веома мали утицај на срце, али има на мушки полни орган.
Тако је Фајзер одлучио да избаци на тржиште чувену Вијагру која је патентирана 1996, а одобрена 27. марта 1998. године.
Од старта је Вијагра донела милионе јер је имала најбржи почетни раст продаје било ког фармацеутског производа на рецепт у историји, а и бесомучно је рекламирана, тако да је 2008. године званично достигла продају од готово две милијарде долара! До данас је користило чак 66 милиона мушкараца широм света, а годишње се прода 40 тона ових таблета.
Само у прошлој години је „Фајзер“ имао готово 52 милијарде долара прихода, а кад се одузму сви трошкови – 16,3 милијарде долара зараде!!! Најпродаванији производ је у 2019. години био лек против болова Лирика (Lyrica), који чини готово 10 одсто годишњег прихода, пише Т портал.
Широм света Фајзер запошљава више од 88 хиљада људи. У Хрватској је овај „амерички див“ власник биотехнолошког погона у Савском Марофу, једној од локација на којима би требало да се производи вакцина против коронавируса. То је потврђено у септембру ове године из „Фајзера“ за недељник Лидер.
Највећи удео у власништву америчке компаније држе инвестициони фондови (око 39 одсто), док је остатак (33 одсто) у рукама институционалних улагача – банака, пензионих фондова и др.
У управљачким структурама „Фајзера“ већ 80 година нема никога из породице по којој је компанија добила име. Последњи је био Емил Фајзер, а водио је компанију од 1906. до 1941. године.
Његов отац Чарлс (право име му је било Карл Физер) кренуо је у бизнис са лековима још 1849. године са рођаком Чарлсом Ф. Ерхартом (Карл Ерхарт). Обојица су била из немачког града Лудвигсбурга и променили су имена у „енглеску варијанту“ и основали компанију „Charles Pfyser аnd company“ у Њујорку, а прво што су произвели био је јестиви облик сантонина, антипаразитика који се користио против цревних глиста.
Фајзер, који је био хемичар, a Ерхарт посластичар, па су направили шећерни штапић тако што су помешали сантонин са масом укуса карамеле. Нови лек је одмах постао хит и компанија је одмах почела успешно да послује и згрће велике своте новца.
Током Америчког грађанског рата, повећала се потражња за лековима против болова код рањеника, конзервансима за храну у збеговима и дезинфекцијским средствима, па се Фајзер одмах преусмерио на то тржиште и из рата изашао много, много богатији него пре њега.
Крајем 19. века ова компанија је постала водећи произвођач лимунске киселине у САД. Да би били водећи на тржишту, морало се много лобирати јер су се појавила нова и веома популарна пића попут Кока-коле и Пепси-коле, чији је неизоставни део била – лимунска киселиноа. Тако је она постала „Фајзеров“ главни извор прихода наредних деценија јер су приходи због светске популарност Кока-коле и Пепсија били толико високи, а производња киселине мала.
За време Другог светског рата, америчка компанија „Фајзер“ постаје водећи светски произвођач пеницилина! После Кока Коле, то „Фајзеру“ даје додатни залет у наредних неколико деценија и гарантовано огромне приходе, а сви знамо да од 50-их година прошлог века креће експанзија употребе пеницилина широм света.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 11, 2020
Званично, први производ који им је од продаје доносио невероватних милијарду долара ГОДИШЊЕ (пре неколико деценија је милијарда вредела много више него данас) био је противупални лек на рецепт Фелдин (Feldene), лансиран 1980. Дакле, народ га купује на рецепт, а држава из буџета исплаћује пуну цену трошкова призвођачу на основу уговора који су потписали. Наредних година раст компаније подупиру „чудесна открића“ за депресивне Американце и вансеријска продаја антидепресива Zolofta и Zitromaksa, антибиотика који је производила фабрика лекова у Југославији „Плива“ а продавао се широм Европе под именом Sumamed, као и лека за висок крвни притисак Norvask, затим Vijagrе и др.
Од почетка 2000-их „Фајзер“ свој профитабилан раст углавном темељи на аквизицијама, што га је учинило једном од највећих фармацеутских компанија на свету. Без конкуренције.
Тада га је 2000. купио Vorner-Lambert за чак 111,8 милијарди долара! Три године касније преузео је ривалску фармацеутску компанију Фармација (Pharmacia) за 60 милијарди долара, а мањег конкурента Вајета (Wyeth) стрпао је у џеп 2009. за 68 милијарди долара. Од 2016. „Фајзер“ је покушао да преузме британског ривала Allergana, произвођача ботокса, за око 160 милијарди долара, али је то наводно зауставила влада Барака Обаме (већ се пројектовало да губи власт због незадовољства народа) јер би се седиште „Фајзера“ тада изместило у Ирску и тако би избегли да упумпају милионе долара у буџет САД на име годишњег пореза.
Поред вртоглавих прихода, „Фајзер“ су пратиле многобројне контроверзе, од тога су само неке доспеле у јавност.
Компанија је 1979. купила компанију Шајли (Shiley), произвођача вештачких срчаних зализака. Због њихове неисправности је доказано умрло најмање 500 људи у Америци, за шта је тек 1994. била кажњена са свега 200 милиона америчких долара.
Затим, влада Нигерије је 2007. године подигла тужбу против „Фајзера“, оптуживши их да су 200 нигеријске деце користили као покусне куниће при тестирању експерименталног антибиотика Trovan. Конкретно, упркос свим лобирањима и најјачим везама „Фајзер“ је на крају оптужен за смрт 11 деце и за тешка оштећења унутрашњих органа код преживелих малишана! У то име је нигеријска влада тражила одштету од седам милијарди долара у име породица преминуле и тешко оштећене деце.
Осим тога, ова компанија је 2009. у САД осуђена на суду и морала је да плати тада рекордне 2,3 милијарде долара одштете ( до тада нико никад у историји није платио већу казну) због ЛАЖНОГ ПРОМОВИСАЊА, ПОДМИЋИВАЊА и ПРИКРИВАЊА НУСПОЈАВА ЛЕКОВА.
„Фајзер“ је тада признао кривицу за погрешно етикетирање аналгетика Bekstra са „намером преваре или обмане“ потрошача јер је рекламирао лек за лечење акутног бола у дозама које је америчка Агенција за храну и лекове (ФДА) много раније оценила опасно високима и ризичним по здравље.
Велика се прашина дигла у САД, али не и код нас, када је 2012. године „Фајзер“ осуђен и прихватио је да се нагоди и плати казну у висини од 60 милиона долара притиснут доказима за подмићивање лекара од 1997. до 2001. у Хрватској, Бугарској, Кини, Чешкој, Казахстану, Русији и Србији. Наиме, он је финансирао луксузна путовања (семинаре) и потплаћивао лекаре и челнике медицинских установа да пацијентима „дилују“ (прописују) „Фајзерове“ лекове и тако му праве милионске послове. С тим, да су постојале индиције као у Нигерији, да су поједини лекови још у експерименталној фази, па су лекари имали улогу и испитивача пацијента који би им описивао „како реагује на нови лек“, а уколико се испостави да има проблема, брзо би му враћали стару терапију.
И дан данас је „Фајзер“ на гласу највећег фармацеутског лобиста на политичкој сцени. На пример, само у 2010. су потрошили 25 милиона долара на лобирање код сенатора и политичара док је у јеку била велика расправа о реформи здравственог система – чувени „Обамакер“.
Да се није добро замерити „Фајзеру“, осетио је Нови Зеланд. Преко Викиликса испливала је за компанију неугодна прича како су почетком 90-их лобирали код владе и председника САД против потписивања уговора о слободној трговини са Новим Зеландом јер је та држава имала веома рестриктивна правила за куповину лекова и „Фајзер“ ту не би имао неки интерес.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 11, 2020
