Прочитај ми чланак
Приједор – У Великом Паланчишту, код Приједора, сутра ће бити облежено 70 година од покоља у том селу, гдје су усташе за само једну ноћ на зверски начин убиле 342 становника српске националности, међу којима је било 226 деце.
У организацији Удружења потомака и поштовалаца цивилних жртава рата од 1941. до 1945. године Велико Паланчиште, у цркви у Малом Паланчишту биће служен парастос са почетком у 11.00 часова, док је полагање венаца на местима страдања предвиђено за 12.00 часова, речено је у овом удружењу.
У ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године, група усташа, припадника Друге усташке сатније Осме усташке бојне, предвођена усташким поручником Батинићем, извршила је покољ над становништвом Великог Паланчишта.
Усташе су без употребљеног ватреног оружја, ножевима, секирама, маљевима и вешањем убиле 342 становника, међу којима је било 226 деце до 17 година старости.
Те ноћи, на исти начин убијено је и око 200 становника села Мало Паланчиште и Јеловац. Ово је био један од најмонструознијих злочина које су усташе извршиле у овом дијелу Поткозарја.
У Другом светском рату у Великом Паланчишту страдало је 536 становника српске националности од укупно 1.080 становника, према попису из 1941. године.
Половина становника овог села било је жртва планиране промене демографске структуре у Независној Држави Хрватској /НДХ/.
Према званичним подацима Историјског архива у Београду, укупан број страдалих становника Великог Паланчишта сачињавају 464 цивилне жртве усташког терора и 72 лица страдала у Народноослободилачкој борби /НОБ/.
Током Другог светског рата у Великом Паланчишту је спаљено и уништено више од 80 одсто стамбених, пољопривредних и других објеката. Читави засеоци били су спаљени, а бројна огњишта у потпуности угашена.
Породично стабло Белић је избрисано са лица Земље. Немила судбина је задесила и породице Бановић, Личанин, Стегић и бројне друге.
С циљем очувања сећања на недужно страдале становнике Великог Паланчишта, пре годину дана основано је Удружење потомака и поштовалаца цивилних жртава рата од 1941. до 1945. године Велико Паланчиште.
Посебне заслуге за оснивање овог удружења припадају Маринку Вучићевићу, архитекти из Београда, који је као дванаестогодишњи дечак једва избјегао усташки нож. Он је деценијама вредно радио на прикупљању и ревидирању података о цивилним жртвама овога села.
Након сакупљених података о цивилним жртвама рата у периоду од 1941. до 1945. године у Великом Паланчишту, сљедећа активност Удружења биће провођење активности с циљем стварања монографије којом би се трајно сачувала истина о цивилним жртвама рата у Великом Паланчишту.
Наредни циљ Удружења је обележавање места страдања цивилних жртава рата, пригодним спомен-обележјима као и заштита постојећих спомен-обележја.
Удружење планира и провођење активности које имају за циљ побољшање услова живота потомака цивилних жртава рата, као и осталог становништва у Великом Паланчишту.
„Наши преклани мученици нас обавезују да њихову трагедију не заборавимо, да о њој пишемо и гласно говоримо, јер досадашње ћутање је омогућавало да се прогонитељи називају `бранитељима`, да се жртве минимизирају и негирају, па чак и да се злочинци називају жртвама“, кажу у овом удружењу.
(Срна)
