Pročitaj mi članak

O SVIREPOM SRPSKOM MAFIJAŠKOM KLANU: Od „Amerike“ ostalo – ime

0

Da li još postoji nekada veoma opasna i dobro organizovana kriminalna grupa. Neki članovi formirali manje ekipe, drugi se "penzionisali", neki pobijeni.

srpska mafija

Злогласна криминална група “Aмерика”, према обавештајним подацима наших безбедносних служби, више не постоји, бар не у облику у каквом је била до пре десетак година. Поједини њени истакнути чланови, међутим, формирали су сопствене “екипе” са којима су наставили криминалне послове, а један од таквих је и недавно ухапшени Зрењанинац Зоран Јакшић, коме су лисице ставили специјалци америчке агенције за борбу против наркотика (ДЕA) на перуанско-еквадорској граници.

Наиме, група “Aмерика” и њени чланови годинама изазивају разне спекулације и око њих се плету фантастичне приче. Некада главни ликови данас више нису међу живима, други су се “пензионисали”, док су поједини попут Јакшића организовали нове групе. Има и оних који су се прикључили новим вођама у Србији и Црној Гори.

Фаму око ове екипе још “подгревају” спорадична хапшења, попут овог у Јужној Aмерици, али и нерешено убиство српског полицијског генерала Бошка Бухе, где је као организатор оптужен Жељко Максимовић Мака, чије је име на фамозном списку чланова групе “Aмерика” састављеном давне 2001. године. Ипак, током суђења за убиство полицијског генерала, никада група “Aмерика” није поменута, већ су Максимовића и полиција и тужилаштво означили као вођу самосталне криминалне екипе, “Макине групе”.

Суд је ослободио оптужене чланове “Макине групе” одговорности за убиство Бошка Бухе “због недостатка доказа”. Врховни суд Србије је укинуо овакву пресуду и наложио ново суђење. Оно до данас, међутим, није заказано.

УБИЈAЛИ ПО ЕВРОПИ?!

Полиција је о постојању јаке криминалне групе под називом “Aмерика” први пут јавно проговорила у саопштењу које је пратило хапшење Крсте Станишића (на слици) новембра 2006. године. Поред осталог, наводи се да је Станишић “Црногорац из Никшића са више боравишта, а најчешће у Будимпешти”. Ухапшен је по потерници Интерпола, на захтев немачке полиције, због формирања криминалне групе за фалсификовање новца.
– Име Крста Станишића везивало се за међународно организовање групе за вршење кривичних дела трговине дрогом из Турске у земље западне Европе – саопштио је тада МУП Србије.
– Радило се увек о изузетно великим количинама од више стотина килограма. Станишић се такође везује за криминалну групу којој се приписује више од 20 убистава у Немачкој, Шведској, Словенији, Холандији, Италији, Мађарској и земљама бивше СФРЈ.

– Оваква ситуација најмање користи људима који су на потерницама и њиховим породицама – каже за “Новости” адвокат Стеван Протић, који је био бранилац Жељка Максимовића, Владимира Јакшића Карлоса и Драгана Илића Лимара.

– Тужилаштво ништа не покреће. Не интересује их истина, јер би морали да покрену истрагу од почетка.

Група “Aмерика”, као јединствена криминална организација, највише је деловала средином и крајем деведесетих. Сматра се да је њен крај представљало хапшење Крсте Станишића 2006. године у Београду.

Овај клан важио је за најснажнију српско-црногорску мафијашку екипу са јаким међународним везама. Ни пре, а ни после тога није се појавила овако организована криминална група, која је своје деловање проширила готово на све континенте.

– Реч је о “облику конфедерације” српских и црногорских криминалних банди са прецизном хијерархијом и огранцима у тајној полицији, војним обавештајним структурама и у политичкој елити двеју држава – наводили су познаваоци криминалних прилика после хапшења Станишића 2006.

– У хијерархији тог клана Станишић није био високо позициониран, али је био истакнут у дистрибуцији дроге од Блиског истока и Космета до западне Европе.

Деведесетих година Криминалистичка полиција није имала много информација о овом клану. До првих сазнања дошли су тек 2001. године, када је “Aмерика” у свом изворном облику почела лагано да се “гаси”.

Томе су допринели и петооктобарски догађаји 2000, јер само неколико месеци касније доушник из подземља и нискорангирани члан ове екипе одлучио је да “пропева”. Добио је кодно име “Срећко”. Саслушаван је у два наврата фебруара и септембра 2001. Његов исказ је сниман на магнетофонској траци.

“Срећко” је тада оперативцу београдске полиције испричао да у престоници постоји јака “екипа” са 15 чланова, коју “опслужује” још 30 људи и чији је главни “посао” убијање за новац. Као припаднике овог клана именовао је и двојицу полицајаца, од којих је један био на високој функцији у тајној полицији Црне Горе, док је други у то време био оперативац у београдској полицији. Касније је аванзовао и постао један од главних руководилаца у МУП Србије.