Stanje političkih prava Srba u regionu iz godine u godinu sve lošije, a to je najviše izraženo u Crnoj Gori, ocenjeno u godišnjem izveštaju "Naprednog kluba".
Председник тог клуба, који је организатор извештаја, Чедомир Aнтић, казао је да мржња према Србима у Црној Гори није велика као у Хрватској, али, како је оценио, „власт тамо врши велико насиље над Србима“.
Како је рекао, Црна Гора наставља да брише све везе државе и њене културе са Србијом, а истиче да је свега седам одсто Срба запослено у државној управи те земље.
„Српски народ је неравноправан и изложен насилној асимилацији. Срби у Црној Гори немају никаква права, чак ни права националне мањине“, истакао је Aнтић оцењујући да је слична ситуација и са правима српске мањине у Словенији.
На скупу је речено да у БиХ, Хрватској, Црној Гори, Македонији, Словенији, Aлбанији, Мађарској, Румунији…живи око 1.750.000 Срба, а да се у протеклих неколико година тај број смањује.
Како је рекао Aнтић, у Хрватској Срби формално имају сва права, али је у Хрватској у протеклој години настављен тренд погоршања права српске заједнице. „Србима се константно оспоравају људска, грађанска и мањинска права и предмет су готово свакодневних политичких напада хрватске јавности и политичара“, рекао је Aнтић.
Према његовом мишљењу, у Хрватској постоји системска политика чији је циљ, каже, да Србима буде онемогућен повратак, обнова и даљи живот у земљи из које потичу, што води опадању њиховог броја и нестанку српске заједнице у тој држави.
На скупу у Медија центру је речено и да је ситуација по питању права Срба у Македонији на лошем нивоу, јер како је истакнуто, траје сталан процес асимилације Срба у македонско друштво.
Ситуација која се тиче права Срба у Македонији, иде од лошијег ка горем“, рекао је Aлександар Ћурић из „Напредног клуба“.
Он је казао да у Македонији, више Срба има бугарски пасош него српски, и оценио да сваки сукоб у тој земљи између Aлбанаца и Македонаца, први на „својој кожи остете Срби“.
Речено је да је ситуација по питању права Срба у Aлбанији непромењена у односу на претходне године, иако се бележи помак, доношење Закона о националним мањинама, те су на тај начин, речено је, Срби по први пут добили формална права.
У Словенији, Мађарској и Румунији, стање политичких права српског народа је углавном исто какво је било и током ранијих година, оцењено је на скупу.