Прочитај ми чланак
(Тачно)
Ово није било, а могло је бити – телефонски разговор два српска председника: Милорада Додика и Томислава Николића.
Неће нас нико припајати, па ни Србија! Може само да се Република Србија припоји Републици Српској.
Прислушкивао: Предраг Луцић
– Ало, Томиславе, Милорад овдје…
– Где овде?
– Овдје у Бања Луци.
– Па није то овде. То је тамо, тамо у Босни.
– Није Бања Лука ни у каквој Босни! Бања Лука је, Томиславе, у Републици Српској, јединој српској републици на цијелом свијету!
– А јел? А чија је Република Србија ако није српска?
– То би ти, Томиславе, требо да објасниш српском народу. Али боли тебе уво за српски народ, теби су сада важнији Турци.
– Какви Турци?
– Свакакви Турци, Томиславе, теби је то сасвим свеједно. Теби је Турчин мио, ма које вјере био. Зато си и ишо у Анкару.
– А где је требало да идем кад су ме позвали у Анкару? У Улан Батор?
– И тамо ћеш ти да одеш. Откад си посто напредњак, напросто је невјероватно колико напредујеш. То се најбоље видјело у Анкари.
– Шта се видело?
– Да си много напредово: од Велике Србије до Мале Азије.
– Па нисам ја крив што је Анкара у Малој Азији.
– А ко је крив што у Великој Србији данас није ништа изузев Републике Српске?
– Да нисам можда ја?
– Него ко, црни Томиславе, него ко?! Па ко сем тебе иде да се клања Турцима у
Анкару?! Сигурно им пјеваш: „Ко то каже, ко то лаже, Мала Азија је мала…“
– Немој тако, Милораде. Нисам ја тамо ишао сам. Ишла су и ова тројица Босанаца из Председништва БиХ…
– Нису то Босанци, Томиславе! То су један Србин, један Муслиман и један Жељко Комшић.
– А што за њега не кажеш да је Хрват?
– Зато што он то није. Да је Хрват, био би мој пријатељ и звао би се Драган Човић.
– А шта је онда Комшић по националности?
– Шта ја знам шта је?! Ваљда Финац ко Сејдић и Финци. И шта је ту сад уопште важно шта је Комшић? Једино право питање је: шта си ти, Томиславе?
– Како: шта сам?
– Србин очито ниси.
– Ти ћеш да ми кажеш шта ја јесам, а шта нисам?! Неће ваљда Босанци да нам одређују ко је Србин, а ко није!
– Нисам ја Босанац!
– Сви из Босне су Босанци. Тако смо вас ми у Србији увек називали. Увек се певало „Тако ти је, мала моја, кад љуби Босанац“, а никад и нигде „кад љуби Републикосрпсканац“.
– А шта ти зовеш Србијом? То што је остало од Републике Србије? Па више је Србије ван њених граница него унутар њих! А ти да си Србин, не би одлазио у Анкару да подржаваш турске планове да се уништи и ово мало Србије ван себе!
– Никакве ја планове нисам подржавао. Ја сам тамо ишао да спречим да Турска код других држава заговара признање независности Косова и да се са Турцима договорим да не лобирају за чланство Косова у међународним организацијама. Ишао сам да неке ставове усагласимо, а неке приближимо.
– Лијепо си се приближио, Томислав-ефендијо, лијепо… Толико си се приближио да си Турску прогласио и сусједном државом.
– Немој да измишљаш!
– Немам ја шта да измишљам. Довољно је да ти пустим снимак из Анкаре: „У мом народу може се чути да комшије, какви год да су, човек не може да бира. Опет, свако себи бира пријатеље. Уверавам вас да Србија у БиХ и Турској не види само суседе који су јој без њене воље додијељени. Мој народ у грађанима БиХ и Турске види и пријатеље, некога на кога се може ослонити.“ Чујеш ли се, црни Томиславе, шта говориш? Чујеш ли се гдје кажеш да су БиХ и Турска сусједи Србије?
– Ја сам реко да су нам те земље више од суседа.
– То је твоја пуста жеља, Томиславе, јер те од турског комшилука дијеле Бугарска, Македонија и Грчка, а од босанскохерцеговачког Република Српска.
– Турци се, Милораде, за разлику од тебе, према Србији понашају комшијски. Они су до сада више инвестирали у Србију него у БиХ и ја сам их у Анкари позвао да наставе са инвестицијама, поготово у Босни, јер нам је интересу да се и наш комшилук развија и напредује.
– Куда да напредује?
– Куда и ми: према Европској Унији.
– Па си нашо да преко Турске напредујеш према Бриселу?
– Ако сам могао преко Америке, могу и преко Турске. Нећу ваљда да напредујем твојим стопама према чланству у Покрету несврстаних.
– Каквом Покрету несврстаних?
– Па овом у којем главну реч води Насер.
– Ти добро знаш, Томиславе, да су те приче о мојим наводним везама са тим Насером прљава измишљотина београдских таблоида!
– А не смета ти кад београдски таблоиди измишљају да ће припајање Републике Српске Србији бити компензација за Косово?
– Па наравно да ми смета. Неће нас нико припајати, па ни Србија! Може само да се Република Србија припоји Републици Српској.
– Немој да си смешан! Па шта би се тиме добило?
– Како: шта? Па Република Српска Србија.
