Pročitaj mi članak"Volim da šetam po Beogradu, ali svakodnevno bar 3-4 puta poludim od besa kad vidim kako se parkiramo, kako se ponašamo i kako zbog naše nesvesti i bahatosti, neki ljudi ne mogu normalno da žive!"
Фото: Wikipedia
„Волим да шетам по Београду, али свакодневно бар 3-4 пута полудим од беса кад видим како се паркирамо, како се понашамо и како због наше несвести и бахатости, неки људи не могу нормално да живе!“
Да ли знате како живе особе са инвалидитетом које су у инвалидским колицима!? Знате ли колико је њихово кретање по овом граду отежано!?
Да не причам што је готово немогуће да посете своје пријатеље јер је улазак у стамбене зграде веома отежан или, чак, немогућ, уколико у тим зградама већ не живе особе у колицима, па да због њих постоје писте.
А знате ли колико је тешко да се, на пример, са Новог Београда дође до центра града? Немогуће је!
Увезли смо ове фине трамваје што ћаскају са нама и имају камере и скроз су фенси и имају рампе за инвалидска колица, али СТАНИЦЕ су неприлагођене и на велики број стајалишта не могу да се ПОПНУ колица!
Знате ли, на пример, да до чувеног ТЦ „Ушће“ из блокова (на пример, 22, 23, 24, 25…) мора да се кружи около јер нема прелаза, а тешко је наћи и прелаз низ који могу да се спусте колица.
Знате ли да особе у инвалидским колицима не могу да уђу у бројне продавнице у Београду?
А о деци да и не говоримо! Колико пута сте видели да родитељи морају коловозом да провезу колица са бебом јер је неки бахати возач запосео цео тротоар?
Ово свакако није ни први ни, нажалост, последњи пример наше борбе против беле куге. Рађајте децу, па их шетајте по коловозу Ибарске магистрале јер нигде друге не можете да прођете са колицима.
Шта је решење? Има ли решења?
Коме да се обратимо кад негде не можемо да уђемо или прођемо, што због бахатих возача, што због једноставно уског тротоара, што због „политике“ фирме?
Да ли је решење неки герила маркетинг приступ на фору налепница „Бахато паркирам“? Да правимо налепнице „Беба овуда не може да прође“ или „Мени ово није доступно“?
Бусамо се у груди толеранцијом, инклузијом и осталим модерним изразима, а особе са инвалидитетом закључавамо у станове јер немају где да мрдну!?
Апелујемо на мајке да рађају, а онда возачи морају да вагају да ли да се скуцају у возило које долази из супротног смера или да покосе мајку са бебом у колицима која мора да иде коловозом!?
То није Београд у каквом ја желим да живим!
Хоћу да родим дете које могу да шетам по целом граду! Дете које ће се заљубити у Београд кроз који ће моћи да прође.
Хоћу да не размишљам како ће моји пријатељи у колицима да дођу до центра и да не размишљам да ли ће моћи да уђу у неки локал.
Какви су ваши утисци, какви су ваши предлози? Да ли и ви наилазите на препреке?
Јавите се, можда заједно смислимо нешто!
