Рускиња Пелагија Бјелоусова била је прва супруга Јосипа Броза Тита, жена о којој је маршал ретко говорио, јер га је сећање на њу превише болело.

Иво и Славко Голдштајн приводе крају рад на опсежном делу „Јосип Броз Тито – биографија“, најдетаљнијем и на документима и изјавама сведока утемељеном приказу живота југославенског председника. Књига излази на јесен, а „Јутарњи лист“ је обајвио први од шест наставака најзанимљивијих делова, које су припремили аутори, под називом „Успон према врховима политичке каријере“.
 
За савременике Јосипа Броза Тита – Черчила, Рузвелта, Стаљина, Де Голеа, Хитлера, Мусолинија, Мачека, Павелића – већ је прилично јасно какво им је место у историји њихових народа и света. Истовремено, о Титу у Хрватској и у земљама бивше Југославије још траје тврда подвојеност. Можда га морамо убројити међу оне ређе државнике о којима историја никад није успоставила неко превладавајуће опште мишљење, о којима је било и биће врло контроверзних интерпретација – попут Темистокла, Гаја Јулија Цезара, Робејспјера или Наполеона?

За најаву књиге, за прво објављивање једног њеног поглавља, одабрали смо поглавље о самом почетку Титове политичке каријере, о раздобљу кад се Јосип Броз тек формира као политичка и јавна личност. Ту још нема драматичних дилема ни сукоба, којих је касније у обиљу, али већ се назревају неке битне карактерне црте и политичке засаде, па и догме, које ће Тита пратити читав живот.
 
Прва позната фотографија младог Јосипа Броза снимљена је 1911. у Камнику, када је имао 19 година
 

Јосип Броз се у познијим годинама у пријатељском друштву и пред телевизијским камерама врло радо присећао млађих дана, али никад није говорио о својој првој жени, Пелагији Бјелоусовој. Милован Ђилас пише да се већ пре рата у најужем кругу око Тита знало да га о Пелагији није упутно ништа питати, јер га то боли. Напротив, пише Ђилас, о сину Жарку Тито је често причао врло нежно и поносно, посебно кад је чуо да је момак као црвеноармејац бранио Москву и у борби био рањен.

Након пет и по година проведених као ратни заробљеник пропале аустро-угарске војске у Русији и Сибиру, Јосип Броз се првих дана новембра 1920. вратио у новонасталу Краљевину СХС, у Загреб. С њим је стигла и његова 12 година млађа жена, Рускиња Пелагија Бјелоусова, у поодмаклој трудноћи. Родила је у кући Јосипова оца Фрање, лугара у заселку Крањица крај Купинца, али је дете умрло већ након неколико дана.

Браварски занат и заљубљивање у револуцију

Броз се одмах запослио у браварској радионици Филипа Баума у Загребу, у Петрињској 3. У Русији је у данима Октобарске револуције постао комунистички симпатизер, па се у Загребу уписао у Комунистичку партију Југославије.

Међутим, у немогућности да с малом платом организује породични живот у Загребу, Јосип Броз се пред крај јануара 1921. путем огласа у Новостима запошљава као машиниста у моторном млину Самуела Полака у Великом Тројству, селу недалеко од Бјеловара. Ту ће живети следећих четири, пет година.

С партијском организацијом је изгубио сваку везу, а по свему судећи баш се много и није трудио.

Добро обавља посао у млину, газди поправља аутомобил и вози га с породицом на излете, у селу и ближој околини поправља кварове по кућама, понекад тако и додатно зарађује, а стиче и неколико блиских пријатеља међу којима радо прича о Русији и Октобарској револуцији.

Скупио је малу кућну библиотеку, педесетак књига социјалне литературе – Максима Горког, Јацка Лондона, Мирослава Крлежу, Аугуста Цесарца, па и неке књиге Толстоја и Балзака – које чита у касним ноћним сатима и посуђује понеком од пријатеља.

О брачноме животу Брозових из тог времена мало је познато, али се чини да су живели складно. Тито је Пелагију звао “Пољка”.

Сам купао, повијао и хранио сина

Доживели су две узастопне трагедије: у новембру 1922. родио им се син Хинко који умире након осам дана од дизентерије, у јуну 1923. од дифтерије умире 18-месечна кћерка Златица, Јосипова непрежаљена миљеница, али у фебруару 1924. родио им се син Жарко, здраво и живахно дете, које им је донекле било и утеха.

Кад се блиским сарадницима, брачном пару Копинич, 1941. родило дете, млада мајка Стела пожалила се Титу како не зна да поступа с новорођенчетом. Тито јој је одговорио:

“Ништа не брини, ја ћу ти помоћи. Ни моја Пелагија ништа није знала, али ја сам видео како то моја мајка ради с мојом млађом браћом и сестрама, па сам ја Жарка, кад је био беба, и купао, и повијао, и хранио.”

У пролеће 1923. четворица бјеловарска комуниста позивају Броза и једног његовог пријатеља на њихов састанак и обојицу прикључују у своју малу илегалну партијску ћелију.

Почетком 1924. бирају Броза у новоформирани Окружни комитет КПЈ за крижевачко-бјеловарску жупанију. То је јак подстицај за Брозов урођени активизам, а јавља се и амбиција да буде организатор и предводник.

Почиње преображај од релативно мирног фамилијарног човјека у горљивог партијског активиста којем породица постаје тек друга брига.

*За објављивање у „Јутарњем листу“ обрадио Славко Голдштајн.

(Блиц)

Oznake: Pelagija Bjelousova, Tito, Titova biografija, Titova prva živa