Pročitaj mi članak
Државе настале после распада Југославије користе језик да би се избориле за национални идентитет, оцењује данас агенција ДПА наводећи да је у бившој СФРЈ 21 милион људи говорило српскохрватски односно хрватскосрпски док данас политичари стварају нове језике.
Како преноси Дојче веле, „слична емотивна дебата“ одавно се води и у самом срцу Европе – између Немаца и Аустријанаца. Када говоре о односима с великим суседом, Немачком, Аустријанци често цитирају речи: „Ништа нас не дели толико колико наш заједнички, али ипак тако различит језик“.
Језик је заједнички, а ипак тако различит. Врло сличан спор је присутан на Балкану. Иако су у бившој Југославији сви разумели српскохрватски, овај језик је данас подељен на српски, хрватски, црногорски и босански, наводи ДПА.
Језик је често узрок трзавица међу народима који су некада живели заједно, оцењује ДПА и као примере наводи протесте у Сарајеву, бојкот наставе у Новом Пазару, али и иницјативу „НЕ ћирилици у Вуковару“.
А у Хрватској се тражи референдум против ћириице
У Хрватској су националисти последњих недеља сакупили око 650.000 потписа да би присилили власт да распише референдум. Они желе да тим путем забране српској мањини да користи свој језик у институцијама. Истовремено, у хрватском се стварају нове, вештачке речи да би се тај језик удаљио од неомиљеног српског.
Што се тиче Црне Горе, ситуација је још компликованија, пише ДПА. Пошто је та држава постала независна од Србије 2006, политичари су одлучили да се у тој земљи говори посебан језик – црногорски, што пише и у уставу. Ипак, половина становништва се сматра Србима, па ће овај спор о језику дуго потрајати. Чак се и лингвисти у тој земљи и ван ње не слажу око тога да ли је црногорски само дијалект српског или самостални језик.
За државе са малим бројем становника важно је да се разликују од својих суседа, оцењује ДПА и додаје да се утицај политичара ипак примећује у пракси па се, иако се у региону још сви разумеју, у новинама преводе поједини изрази и изреке, а филмови титлују.
(Бета)
