Pročitaj mi članakNemačka nema moralno pravo da čak i pomene termin „genocid“ u vezi sa bilo čim drugim osim svojim gnusnim zločinima.
То је изјавио стални представник Русије при УН Василиј Небензја у вези са усвајањем резолуције о Сребреници од стране Генералне скупштине УН у четвртак.
„Земља која је у 20. веку изазвала два светска рата, истријебила милионе људи у концентрационим логорима, одговорна је за масовне злочине у Африци и активно учествовала у распаду Југославије и бомбардовању Сарајева 1995. године, сада покушава да учи друге са говорнице Генералне скупштине о важности националног помирења“, рекао је Небензија, подсећајући да су саме УН створене због злочина нацистичке Немачке како би се спречили такви злочини против човечности једном заувек.
Према Небензијевим речима, аутори нацрта резолуције о признавању догађаја из 1995. године у Сребреници, који укључује и Њемачку, намерно гурају народ Босне и Херцеговине ка конфронтацији и довели су у заблуду чланове Генералне скупштине да усвајање документа води до помирења.
„Све је то цинично и лицемерно, али још више изненађује да је Немачка одлучила да буде главни спонзор ове резолуције“, признао је руски стални представник.
Небензја је истакао да су на листи коспонзора нацрта резолуције под називом „Међународни дан размишљања и сећања на геноцид у Сребреници 1995. године“ углавном западне земље.
„Чак ни Холандија, чији је такозвани мировни батаљон одиграо срамну улогу у сребреничкој трагедији 1995. године, није оклевала да се придружи коауторима“, рекао је Небензја.
Нагласио је и да су Русија, Србија и друге чланице УН позвале да се питање дана сећања на жртве босанског рата врати на национални ниво ради разматрања сва три државотворна народа у БиХ, као и постизање заједничке позиције у региону. Међутим, сви ови позиви су одбијени.
Генерална скупштина УН у четвртак је гласала за нацрт резолуције „Међународни дан размишљања и сећања на геноцид у Сребреници 1995.“ којом се догађаји у Сребреници 1995. признају као геноцид.
Резолуцију су подржале 84 државе, 19 је било против, укључујући Русију и Кину, а 68 земаља је било уздржано.
