Прочитај ми чланак

НАТО ЗБУЊЕН: Руски падобранци на вежби у Србији

0

obuka-ruskih-padobranaca

Припадници Копнених снага Војске Србије и војници ваздушно-десантних јединица Оружаних снага Руске Федерације, на јесен ће одржати војну вежбу у Србији и то ће бити прва вежба наше армије и Војске Русије на том нивоу, потврђено је за „Политику” у Министарству одбране Србије.

– У току је процес планирања и усаглашавања појединости у вези са детаљима војне вежбе – кратко су одговорили из министарства, на наше инсистирање да се открију детаљи одржавања вежбе о којој у међународним дипломатским и војним круговима влада велико интересовање.

Наиме, Србија је, после избијања кризе у Украјини, једина земља у Европи чија војска одржава вежбе и са јединицама САД и Русије. Иако ће се, највероватније, детаљније информације о вежби пажљиво дозирати јавности, војни аналитичар Александар Радић каже да је прва заједничка војна вежба Србије и Русије у историји усмерена на промоцију елитног дела руских оружаних снага, то јест ваздушно-десантне војске.

– Са друге стране, сасвим је логично очекивати да ће партнер у заједничкој вежби са наше стране бити јединица Војске Србије која ће бити еквивалент руских „десантника” – дакле, Специјална бригада Војске Србије, која у свом саставу има 63. падобрански батаљон. Са руске стране, носилац вежбе је 106. дивизија ваздушно-десантне војске, која је, као и остале ваздушно-десантне јединице, ангажована у претходним деценијама у свим кризама, док је у бившој СФРЈ учествовала у одржавању мира на Балкану – констатује Радић.

Представници оружаних снага Русије и Србије разговарали су још средином марта ове године у Панчеву о могућностима заједничке вежбе специјалних јединица две државе. Делегацију је предводио командант 106. ваздушно-десантне дивизије пуковник Дмитрије Валерјевич Глушенко који је тада посетио Специјалну бригаду ВС.

Аналитичар Драгомир Анђелковић подсећа да је Србија крајем 2007. прогласила војну неутралност, али услед политичких промена које су убрзо наступиле, она суштински није заживела.

– Радило се о пукој форми која је донекле обавезивала власт али јој није наметала адекватан садржај. У складу са тим Београд је на многим пољима наставио једнострану сарадњу са Северноатлантским пактом као да тежи уласку у тај војни блок, а не да је Србија неутрална. Опет, избегавала се иоле озбиљнија, а камоли симетрична сарадња са другим војним савезом у Европи – „руским” ОДКБ-ом. После 2012. године ствари су почеле да се мењају. Наредне 2013. године Србија је постала члан политичких структура ОДКБ-а, то јест почела је и са тим пактом да успоставља везе бар донекле налик онима које има са НАТО-ом – наглашава Анђелковић.

Али, да би наш однос са оба војна савеза постао симетричан, што наш неутрални статус налаже, сарадња са источним блоком мора озбиљно да се унапреди, те Анђелковић сматра да је значајан корак у том смеру управо „одржавање заједничких маневара српске и руске војске”. Такав приступ не само што је у складу са војном неутралношћу Србије већ и нашом, од скора, истински избалансираном спољном политиком, истиче Анђелковић. Александар Радић мисли другачије. Он указује да смо у ову ситуацију дошли због стицаја околности, а не због дугорочног планирања и промишљања.

– Донедавно су Руси показивали интерес за деловање у оквиру Партнерства за мир, а с друге стране, према тумачењу наших политичара, Партнерство за мир не нарушава војну неутралност – каже Радић.

Србија је, користећи тај механизам Партнерства за мир, као и билетаралну сарадњу са водећим силама, пре свега са САД, учествовала на сличним вежбама, али званични Београд увек може рећи да то нису вежбе НАТО. Истовремено је, указује Радић, потпуно јасно да се те вежбе одражавају са земљама које су чланице или аспиранти на чланство у алијансу.

Иако је Радић, као аналитичар наклоњен сарадњи Србије са НАТО-ом, скептичан према истовременом флерту Србије са најјачим силама, право је питање може ли Србија насупрот скептицима, добро одиграти у таквој геополитичкој романси истовременог плесања са два партнера?

Славна историја „Тулске спецназ дивизије”

Формирана 15. јануара 1944. године, по наредби врховног Генералштаба, са Стаљином на челу, 106. гардијска ваздушно-десантна дивизија, такозвана Тулска спецназ дивизиј, пробила је украјински фронт, у фебруару 1945, избила је пред Будимпешту. У априлу 1945. године, уследила је операција „Беч”. Следећа станица био је Праг. У ближој прошлости, ови падобранци учествовали су у првом и у другом чеченском рату. Били су у саставу мировних снага УН у источној Славонији 1992. године.

Логоровање америчких и српских падобранаца

Десеторица америчких падобранаца из састава 173. падобранске бригаде, која је део снага европске команде Сједињених Држава, три недеље су учествовали на заједничкој обуци и логоровању са колегама из 63. падобранског батаљона ВС. Било је то пре три године.

(Политика)