Pročitaj mi članakDejan Jović, bivši zamenik načelnika Trećeg odeljenja (za krvne i seksualne delikte) Policijske uprave za grad Beograd, preminuo je u 48-oj godini od posledica koronavirusa, a zdravlje je ozbiljno počelo da se narušava nakon što se, zbog savesnog obavljanja posla - rasvetljavanja ubistava i napada, našao na udaru pojedinaca sa jakim vezama u političkim strukturama.
Управо због тога што је истрајавао да се утврде кривци за најтежа кривична дела, ухапшен и оптужен за трговину утицајем, а да је све било намештаљка која је је требало да компромитује њега и његов рад сведочи ослобађајућа пресуда Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег суда у Београду изречена прошлог децембра.
FOTO: Facebook
Током полицијске каријере, започете 1992. године, Јовић је неколико пута награђиван и одликован. Пре 17 година проглашен најбољим полицајцем у Србији, одликован орденом борца, а на дужности је два пута рањаван. Током каријере је постепено напредовао да био пре неколико година постављен за заменика начелника Одељења за сузбијање крвних и имовинских деликата ПУ за град Београд, у коме је дуго радио као оперативац.
Управо на позицији другог човека тзв. Трећег одељења радио на откривању починиоца убистава Властимира Милошевића, 30. јануара 2017. године на трамвајским шинама у Улици 27. марта у центру Београда. Руководио је и истрагом за упад у клуб „Комитет” 6. октобра 2018. године када је група вандала разлупала цео локал. Оба поменута случаја, директно или индиректно, довођена су у везу са Вељком Беливуком званим Веља Невоља, који слови за вођу Партизанове навијачке групе „Јаничари“. У случају ликвидације Властимира Милошевића, Беливук је био један од оптужених, али је после судског поступка ослобођен и то правоснажно. У случају познатом као и „Бетон хала“, сви окривљени за вандалски упад у „Комитет”, како су тада писали београдски медији, били су под Беливуковом „контролом“.
Непуна два месеца након што су инспектори којима је руководио, идентификовали све вандале који су упали у препун клуб „Комитет“ и почели да уништавају све пред собом, а затим флашама, столовима и столицама гађали преплашене госте, Јовић је ухапшен. На терет му се стављало да је 1. новембра 2018. године, користећи свој утицај са службеног телефона позвао Бојана Мијовића, полицијског службеника Полицијске станице Звездара и затражио блажи третман за Синишу Стојановића, који је тог дана требало да дође у ПС Звездара и изјасни се о насиљу у породици.
Док још није био одведен на саслушање пред тужиоца, таблоиди под патронатом власти су га буквално разапели, наводећи да је био на вези са припадницима „шкаљарског клана”, односно да им је одавао полицијске информације. Ниједан од тих таблоида није поменуо да су управо, док је Јовић био заменик начелника, оперативци Трећег одељења расветлили више егзекуције иза којих је наводно стајао „шкаљарски клан“ и ухапсили људе повезане са овом криминалном групом, него са ривалима из которског насеља Кавачи.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 4, 2020
У притвору је био више од месец дана, а ти наводи о сарадњи са „шкаљарцима“, сем у таблоидима, нису били ни поменути у оптужници која је касније подигнута против њега. Бранио се са слободе а на суђењу је тврдио да „постоји одређена позадина“, коју у том тренутку није желео да открије. Суд је утврдио да тужилаштво није доказало да је Јовић посредовао да се не изврши службена радња која је морала да буде извршена, и у потпуности прихватио његову одбрану.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 4, 2020
Ослобођен је кривице на суду, али није враћен на место заменика начелника, на позицију на којој је био у моменту хапшења, већ је пребачен на ниже радно место, у друго одељење. Ниже радно место није једина цена коју је платио само зато што је предано радио свој посао- чувао безбедност грађана Србије. Хапшење, притвор, оптужница суђење, стрес који је преживљавао дуже од годину дана од момента привођења до ослобађајуће пресуде коштали су га здравља. Имунисистем вероватно му је додатно нарушило медијско черечење у таблоидима, и родитељски страх како ће његова деца преживети извргавање руглу оца, који је, понављамо само приводио правди осумњичене за најтеже злочине, што се по свему судећи, некоме много моћном није допало.
