Кише изазивају готово библијске потопе, а таласи врућине не престају, торнада ударају дивљачким ројевима – временска прогноза се драстично мења. Шта се догађа?

Време се мења. Екстремни догађаји, попут масивне поплаве у Нешвилу 2010. године, описане у званичним извештајима као нешто што се дешава „једном у милион година“, све су чешћи. Месец дана пре Нешвила, олујне кише засуле су Рио де Жанеиро са 28 цм воде за само 24 сата, покрећући клизишта и сливање блата што је однело хиљаде живота.

Око три месеца после Нешвила, незапамћене кише у Пакистану узроковале су поплаве које су угрозиле живот и имовину 20 милиона људи. Крајем 2011. године, поплаве на Тајланду су зауставиле рад стотина фабрика у околини Бангкока, узрокујући светску несташицу компјутерских хард дискова.

А нису само обилне кише оно што доспева на насловне стране новина. Током претходне декаде били смо сведоци екстремних суша у Тексасу, Аустралији, Русији, као и у источној Африци, где су десетине хиљада људи морале да потраже уточиште у избегличким камповима. Смртоносни удари врућине су захватили Европу, а рекордни број торнада протутњао је Сједињеним државама.

Погледајте запањујуће фотографије направљене широм планете.

Губици изазвани оваквим догађајима подигли су трошкове за санирање катастрофа узрокованих временским непогодама 2011. године на 150 милијарди долара широм света, што представља пораст за око 25 одсто у односу претходну годину.

Шта се то догађа?

Да ли су ови апокалиптични налети сигнал опасности, климатских промена на Земљи које је узроковао човек? Или само пролазимо кроз природни период лоше среће?

Главна сила која стоји иза ових катастрофа су природни циклуси, као што су две Ел Ниње за редом, 2010. и 2011. године, које су узроковале олује далеко од сушних делова Северне Америке, као и масивни систем високог притиска, који се оформио изнад САД овог лета и остао ту.

Али ту има још пуно фактора, каже Џон Нилсен-Гемон, климатолог из Тексаса, који пролази кроз најгору сушу у својој историји. Нису у питању само природни циклуси, објашњава он. Глобално загревање узроковано људским фактором, такође треба кривити.

Од 1970. године, просечна глобална температура је порасла за 0.5°Ц, пре свега као резултат ефекта стаклене баште, тврде многи научници. Ова додатна топлота у атмосфери, повећала је шансу за сурове топлотне таласе, суше и друге форме екстремних непогода.

Али то није све. Како се океани загревају, из њих у атмосферу испарава више влаге – око 4 одсто више него 1970. године, потврђују нови подаци. Ова додатна влажност у ваздух повећава вероватноћу да ће олује, попут оне која се догодила у Пекингу, крајем јула ове године, изазвати праве катастрофе. Власти су овај догађај описале као најдраматичнији кишу која је пала у последњих шест деценија.

Случајност и (не)срећа, увек ће играти значају улогу у одлучивању да ли ће одређени дан бити кишан или сунчан. Али фактори попут повећања температуре и повећања влажности у атмосфери, дају шансу екстремним непогодама да наступају чешће него икада раније.

Погледајте галерију фотографија која представља драматичне тренутке екстремних олуја које су се догодиле у претходних неколико година.

(National Geographic Srbija)

Oznake: atmosfera, vremenska prognoza, klima, meterologija, Nacionalna geografija, nepogoda, toplotno zagrevanje