Pročitaj mi članakVojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je za Nova.rs da je vojna vežba na Pešteru pokazala jedan deo naoružanja koji se nalazi u upotrebi u Vojsci Srbije, ali da je deo te opreme bio tamo samo da bi bi impresionirao javnost, političko vođstvo i naglasio da iza svega toga stoje - trgovci oružjem.
Након што су се слегли утисци са војне вежбе на Пештеру, јавност је била заинтересована да чује шта се заправо одигравало на Пештеру и која је била сврха ове војне вежбе. Војни аналитичар Александар Радић казао је у недељу на Н1 телевизији да војна вежба „Муњевити удар“ има функцију „унутрашњег маркетиншког рата“, те да је то покушај да се покаже како се брине о стању војске у Србији.
Foto: mod.gov.rs
Дан након те изјаве, Радић је за Нова.рс објаснио о чему се заправо ради и навео да иза целе приче стоји проблем који је велики, а то је да је војска показала само део наоружања који се налази у њеној употреби, а да је већи део тога опрема која је у развоју и која још увек није у саставу регуларне војске Србије.
„На Пештеру је виђена једна медијска презентација и једна политика лобија коју оличава Ненад Милорадовић, помоћник министра одбране. Део тог наоружања који је виђен на Пештеру није уопште у наоружању војске Србије, али он одлучује о свим овим пројектима и његова реч је веома битна када се говори о новом наоружању. Нека средства тамо су реформисана после неколико дана ремонта у ФАП-у“, објашњава Радић за Нова.рс.
Радић каже да је на Пештеру био део наоружања који је још увек у развоју, па се стога не налази у саставу војске Србије.
„Оно што се не добија у медијима јесу информације да је то опрема која се још увек не користи. Тамо је била вишецевна ракета у варијантама Морава која постоји у само једном комаду или М-18 који постоји у једном комаду. Они су и даље у развоју, па је мало необично да се то ради таквим средствима. Логично је да војска вежба са оним наоружањем које има, а овакве ствари се испитивају на полигонима који су предодређени за то. Али, то је само показивање Милорадовића пред Вучићем и војним аташеима“.
Војни аналитичар истиче да је тамо ипак приказано нешто што се налази у наоружању војске, попут Лансера или Норе.
„Тамо се нашло свашта нешто, од Лансера до Норе. Такође, треба напоменути да се на Пештеру могао видети Лазар 3, који се налази у саставу војске Србије. Он се дуго развијао, још од 2012, 2013. Било је доста отпора да он уђе у састав војске јер има специфичан митраљез. На Пештеру је било 18 комада Лазара 3. Такође, била је и Нора Б-52, која је продата Кенији и Бангладешу”, наставио је Радић.
Када је реч о тенковском наоружању, Радич каже да се на Пештеру видео тенк М-84 и руски тенк Т-72 БМС.
„М-84 се налази у нашем наоружању од осамдесетих година, а видели смо и овај новопридошли тенк Т-72 БМС. Нажалост, тамо је било и много развојних примерака, који понављам, нису у саставу војске Србије. Министарство одбране врло оштро реагује на овакве наводе, па имају своје објашњење, али проблем је што су овакви планови тајни”, објаснио је Радић.
Он је нагласио да војска не може да се обучава са наоружањем које се налази у њеном саставу.
„Неке ствари су коначно ушле у наоружање после дужег времена, попут Лазара 3, Норе Б-52 и још неколико ствари“, наставио је Радић.
На питање коме Србија продаје наоружање, војни аналитичар истиче да је веома шарен списак земаља.
“Нама су у последњих пет година главни купци Уједињењи Арапски Емирати, Саудијска Арабија, Алжир, Камерун, па чак И САД, али то купују приватници за лично наоружање. Посебно битан за нас је Мјанмар, који су први од нас узели наоружање, али у овом тренутку они су под ембаргом, али то ће проћи. Ово су све традиционална тржишта за нас и налазе се у врху листе“, рекао је Радић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 29, 2021
