Pročitaj mi članak
Већина нас калкулише који рачун ће, када стигне плата, прво да плати. Око пола милиона грађана Србије касни у плаћању комуналија. Прецизни подаци о обиму дугова не постоје, али процењује се да свако пето домаћинство не плаћа редовно бар један рачун, а све се више подижу кредити како би се измириле нагомилане обавезе.
За фиксне трошкове четворочлане породице потребно је чак 40.000 динара. Након поскупљења грејања, струје и гаса, треба нам и до 1.500 динара више у односу на септембар. Према најновијим подацима, на стан, воду, струју, гас и остале енергенте треба да издвојимо и до 15 одсто од укупних примања домаћинства. Телефонирање, интернет, кабловска поједу још око пет одсто прихода, а за превоз дамо чак осам одсто од свега што зарадимо.
Упркос разним опростима и репрограмима, уз пад запослености и куповне моћи, константно пада и проценат измирења рачуна домаћинстава. Грађани Србије најређе плаћају рачуне за струју и грејање, а због сталних искључења, најредовнији су у плаћању рачуна за фиксне и мобилне телефоне.
Тако су многи спремни да месецима забораве на одлазак на шалтер дистрибуције како би платили рачун за струју, али ће у исто време измирити два, а могуће и три рачуна за мобилни телефон. И кабловски оператери су ригорозни, телевизор, тако, већ после другог месеца неплаћања остане нем, а ако преко њих грађани плаћају и интернет, неплатишама прво смањују брзину, а затим, такође, искључују сигнал. Зато су дуговања за кабловску, како наводе неки од оператера, релативно мала.
Иначе, како кажу у наплатним службама свих комуналних предузећа, телекомуникационих кућа и кабловских оператера, најредовније платише су, упркос томе што имају у просеку најниже приходе – пензионери.
– Моја генерација није навикла да не плаћа рачуне. Нас су учили да оно што потрошимо и платимо, па зато бирам да штедим на струји, да искључујем грејање, не користим телефон пре девет сати увече, како би ми рачуни били мањи и како бих могла да их покријем од врло скромне пензије – каже Мара Ћук (70), пензионерка из Београда.
Многима се десило да су због грешке у књижењу платили исти рачун за комуналне услуге два пута и то само зато што нису чували рачуне као доказ о уплати. Уплатнице је потребно чувати минимум годину дана, док неки саветују грађанима да их не бацају ни у наредних 10 година.
Грађани који не плаћају рачуне у нади да ће застарити, греше, тврде јавна предузећа. У највећем броју случајева, пре рока застаревања следи опомена, па утужење, а након тога не само да ће потрошач морати да измири дуг и камате, него ће платити и судске трошкове.
(Блиц)
