Pročitaj mi članakNOVI SAD - Na današnji dan 1855. godine rođen je srpski pisac Stevan Sremac, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih realista u srpskoj književnosti. Gimnaziju i istorijsko-filološke studije završio je u Beogradu, gde ga je, iz rodne Sente, doveo ujak Jovan Đorđević, takođe poznati pisac. Bio je dobrovoljac u oslobodilački ratovima Srbije 1876-78 Veći deo života proveo je kao srednjoškolski profesor po provincijskim mestima Srbije.
НОВИ САД – На данашњи дан 1855. године рођен је српски писац Стеван Сремац, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих реалиста у српској књижевности. Гимназију и историјско-филолошке студије завршио је у Београду, где га је, из родне Сенте, довео ујак Јован Ђорђевић, такође познати писац. Био је добровољац у ослободилачки ратовима Србије 1876-78 Већи део живота провео је као средњошколски професор по провинцијским местима Србије.
Писао је духовите приповетке најчешће из живота провинције у којима је описивао нарави и специфичне људске типове, неретко утемељене на реалним догађајима. Под насловом „Из књига староставних“ објавио је поетизоване приповетке из прошлости Срба. Остала дела: драме „Ивкова слава“, „Зона Замфирова“, романи „Поп Ћира и поп Спира“, „Вукадин“, политичка сатира „Лимунација на селу“.
Данас је среда, 23. новембар. До краја године има 38 дана.
1221 – Рођен је кастиљански краљ Алфонсо X Учени, утемељивач законодавства, покровитељ науке и занатства. Током владавине, Кастиљом и Леоном од 1252. до смрти 1284. двор у Толеду је претворио у својеврстан центар и уточиште за бројне учене људе, укључујући и Јевреје, Маваре (Арапе). Његовим залагањем преведени су Свето писмо, Талмуд и Куран и написан је низ значајних дела: „Краљевски закон“, „Астролошка знања“, „Минералогија“, а 1270. је започето писање „Велике и опште историје“. Заузео је 1262. луку Кадис на обали Атлантског океана, окончавши петовековну маварску окупацију града.
1831 – Штрајк лионских ткача прерастао је у оружани устанак. После дводневних борби, ткачи и други радници заузели су Лион и изабрали привремену владу, али је почетком децембра у град ушла војска и поново успоставила поредак. Њихови захтеви су одбачени. Била је то прва масовна побуна те врсте у постреволуционарној Француској.
1853 – Умро је српски лекар и културни радник Јован Стејић. Студирао је у Пешти и Бечу и потом био лекар у Шапцу, Крагујевцу и Ваљеву. Био је начелник санитета, секретар Државног савета. У филозофским списима рационалист и противник верског фанатизма. Аутор је и једне критике Вуковог превода „Новог завета“.
1876 – Рођен је шпански композитор и пијаниста Мануел де Фаља, чија су дела синтеза андалужанске народне музике и француског импресионизма. Настојао је да ослободи шпанску музику вековног италијанског утицаја. У Француској је компоновао популарна дела „Ноћи у шпанским вртовима“ и „Седам шпанских народних песама“, а по повратку у отаџбину изведени су балети „Љубав чаробница“ и „Тророги шешир“. Разочаран диктатуром генерала Франциска Франка, успостављеној у Шпанији после грађанског рата, 1939. је отишао у Аргентину у којој је остао до смрти 1946.
1881 – Рођена је српска књижевница Милица Јанковић. Сликарску школу завршила је у Београду а усавршавала се у Минхену. Радила је као наставник цртања. Као последица тешке болести, већи део живота провела је везана за постељу. Дела: збирке приповедака „Исповести“, „Незнани јунаци“, романи „Пре среће“, „Плава госпођа“.
1883 – Рођен је мексички сликар Хосе Клементе Ороско. Сматран је највећим сликаром мурала у 20. веку и декорисао је многе грађевине широм Мексика и САД. Инспирисао се индијанским и старомексичким мотивима.
1887 – Рођен је амерички филмски глумац енглеског порекла Вилијам Хенри Прат, познат као Борис Карлоф. Глумио је у првим хорор филмовима и четири деценије је био нека врста заштитног знака тог жанра. Филмови: „Закон подземља“, „Луди геније“, „Франкештајн“, „Лице са ожиљком“, „Изгубљена патрола“, „Мумија“, „Маска Фу Манчуа“, „Стара мрачна кућа“, „Чудотворац“, „Црна мачка“, „Франкештајнова невеста“, „Ходајућа смрт“, „Франкештајнов син“, „Терор“, „Мете“.
1890 – Велико војводство Луксембург осамосталило се од Холандије.
1896 – Рођен је чехословачки лидер Клемент Готвалд, председник Чехословачке од 1948. до смрти 1953. Генерални секретар Комунистичке партије Чехословачке постао је 1929. а 1935. изабран је за једног од секретара Коминтерне. По повратку у земљу из Москве после Другог светског рата 1945. постао је заменик председника владе, убрзо и шеф владе. После оставке Едуарда Бенеша постао је председник Чехословачке.
1933 – Рођен је пољски композитор Кжиштоф Пендерецки, представник авангардне музике. Дела: оркестарска – „Еманације“, „Тужбалица за жртве Хирошиме“, „Мука по Луки“, опере – „Ђаво из Лудена“, „Краљ Иби“.
1940 – Влада румунског диктатора Јона Антонескуа приступила је Тројном пакту.
1945 – Умро је српски сликар Љубомир Ивановић, пионир српске графике. После студија на Државној академији у Минхену, био је професор Уметничке школе у Београду. У српском сликарству развио је цртеж од помоћне сликарске дисциплине до самосталног уметничког дела. Његови изванредни реалистички цртежи, с мотивима из разних крајева наше земље имају, уз уметничку, и изузетну документарну вредност. Израдио је две мапе линореза: „Стари Париз“ и „Из наших крајева“ и три албума цртежа оловком: „Из Јужне Србије“, „Предели Шумадије и Јужне Србије“ и „Југословенски предели“.
1961 – Доминиканска Република променила је назив главног града Сиудад Трухиљо у Санто Доминго.
1971 – Кина је постала стална чланица Савета безбедности Уједињених нација.
1976 – Умро је француски писац и политичар Андре Малро, учесник Кинеске револуције, Шпанског грађанског рата и припадник Покрета отпора у окупираној Француској. У влади генерала Шарла Де Гола постао је 1959. министар информација и културе, али је поднео оставку после студентских демонстрација 1968. У духу уметности анализирао је проблематику савременог света. Дела: „Краљевски пут“, „Нада“, „Алтенбуршки ораси“, „Антимемоари“, „Искушење Запада“, „Освајач“, „Људска судбина“, „Имагинарни музеј“, „Оглед о Гоји“, „Метаморфоза богова“.
1978 – Циклон је усмртио најмање 1.000 особа на источној обали Шри Ланке.
1980 – У јужном италијанском граду Еболи у земљотресу је погинуло 2.735 лица.
1983 – Совјетски Савез је напустио разговоре о ограничењу наоружања у Женеви у знак протеста због размештања америчких крстарећих ракета у Европи.
1994 – Велика количина уранијума погодног за израду атомског оружја, из Казахстана је, с циљем обезбеђења, пребачена у САД.
1995 – Умро је француски филмски режисер Луј Мал. Његова филмска остварења одисала су наглашеним интелектуализмом. Филмови: „Лифт за губилиште“, „Љубавници“, „Заза у Метроу“, „Приватан живот“, „Вива Марија“, „Калкута“, „Лаком Лисјен“, „Црни месец“, „Атлантик сити“.
1996 – Отети етиопски авион „Боинг 767“, са 163 путника и 12 чланова посаде, пао је у море близу Коморских острва пошто је остао без горива. У несрећи је погинуло 125 особа.
1997 – Умро је Иван Ђурић, српски историчар/византолог и политичар. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Био је професор на катедри за Историју Византије и сарадник Византолошког института Српске академије наука и уметности, као и гостујући професор у Француској, да би се раних деведесетих посветио политици. Дела: „Сумрак Византије“ (проширен докторат под називом „Време Јована VIII Палеолога“), сарадник заједничком делу „Оксфордски речник Византије“.
2003 – Председник Грузије Едуард Шеварнадзе поднео је оставку, као последица масовних демонстрација његових политичких противника.
2006 – У Багдаду су најмање 202 особе убијене, а 250 је рањено у серији напада, приликом експлозија 3 аутомобила бомбе, напада бомбаша самоубица, као и у минобацачке ватре.
2006 – Умро је француски глумац Филип Ноаре. У својој 55-годишњој каријери снимио је 125 филмова и освојио је два пута француску филмску награду – Цезар, за најбољег глумца, 1976. и 1990. за улоге у филмовима „Стара пушка“ у коме је играо са Роми Шнајдер и „Живот и ништа друго“.
2007 – Умро је Владимир Крјучков, последњи челник КГБ-а (Комитет државне безбедности Совјетског Савеза). Крјучков, генерал Совјетског Савеза, педесетих и шездесетих радио је у дипломатији, а од 1967. налазио се у КГБ-у. У августу 1991. као припадник Државног комитета за ванредно стање, учествовао је у покушају државног удара, с циљем очувања совјетске државе. Сви припадници Комитета су ухапшени а Јељцин их је амнестирао 1994. До последњег дана Крјучков је тврдио да ће САД настојати да територијално разбију и Русију.
