Pročitaj mi članakPlanovi Fondacije koja predvodi projekat EPK na papiru deluju ambiciozno i raznovrsno, preplićući sve kulturološke vrednosti koje jedan multikulturalni grad treba da neguje. Novi Sad je za projekat "Evropska prestonica kulture 2021" okvirno dobio budžet od 30 miliona evra, od kojih je polovina novca predviđena iz budžeta grada, a ostatak iz EU fondova.
Добијањем титуле Еврпске престонице културе за 2022. годину, Нови Сад је добио шансу да трајно изађе из оквира симпатичне вароши у којој култура заживи пар пута годишње, за време Стеријиног позорја и Егзита. Планови Фондације која предводи пројекат ЕПК на папиру делују амбициозно и разноврсно, преплићући све културолошке вредности које један мултикултурални град треба да негује. Међутим, већ сама одлука да се церемонија отварања организује “Дочеком” на православну Нову годину, 13. јануара, отворила је сумњу да ли је Нови Сад заиста вољан да се одмакне од изанђале парадигме “Српске Атине” и поново заслужи придев “европски”.
Нови Сад је за пројекат „Европска престоница културе 2021“ оквирно добио буџет од 30 милиона евра, од којих је половина новца предвиђена из буџета града, а остатак из ЕУ фондова. Програмски концепт пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе” носи назив „За нове мостове“ и подељен је у четири целине “симболично назване по постојећим новосадским мостовима, односно према вредностима које град жели да развије у контексту евроинтеграција и уверењима које негује и настоји да подели са свим Европљанима: Слобода, Дуга, Нада и Љубав” (с тим, што последња два назива мостова не постоје у Новом Саду).
Први мост у пројекту ЕПК “Нови мост” има за тему “Наслеђе и гостопримство” и представља скуп креативних, уметничких и едукативних пројеката који повезују Нови Сад и Европу “у форми истраживања, радионица, презентација, филмских, музичких и других медијских пројеката и дешавања, дебата, изложби и гастрономских догађаја”. План Фондације је да се преко овог “моста”, чији буџет износи скоро 6 милиона евра, реализује сарадњу са “истакнутим европским ствараоцима и партнерима у Бечу, Будимпешти, Перуђи, Дортмунду и другим европским градовима. Кроз размену с Галеријом Матице српске своје програме представиће Музеј историје уметности у Бечу, Музеј Подунавских Шваба у Улму и Музеј Војводине, а сличан низ размена биће остварен с институцијама у Пули, Перуђи, Линцу и Сентандреји, као и другим европским центрима.
“Мост Дуга”, за који је издвојено око 5 милиона евра фокусиран је на актуелну мигрантску кризу и дијалог помирења. Идеја је да се током године културе у Капели мира у Сремским Карловцима и другим локацијама одрже бројне трибине на тему мира и европског идентитета, уз предлог усвајања заједничког документа о будућој “европској културној политици”. Један од фокуса биће актуелна мигрантска криза, родна питања, проблеми локалне креативне заједнице, модели подршке мањинским и маргинализованим групама … Поред изложбе слика “Сеоба Срба” Паје Јовановића, Свети Никола спасава бродоломнике Уроша Предића и Херцеговачки збег истог аутора, у овој програмској целини планирани су и концерти “чувара музичких традиција” Тамаре Обровац (Истра), Амире Медуњанин (Босна и Херцеговина), Светлане Спајић и Слободане Тркуља (Србија) …
“Мост Слободе” биће посвећен урбаној култури, савременој уметности и модерним технологијама. Носећи пројекат у овој целини ће бити Фестивал слободе и Фабрика уметности 360, односно низ изложби афирмисаних и неафирмисаних уметника из Европе, концерата поп-рок музике, експерименталне и електронске музике, промоција књига писаца, филозофа … Планирано је и отварање три центра који ће организовати низ активноси: Центар за дизајн, Истраживачки центар истраживања нових технологија и „паметних материјала” и Едукативни центар за обуку у области менаџмента у моди и култури, маркетинга … За овај сегмент ЕПК, планиран је трошак од 4.412.489 евра.
Четврти сегмент пројекта ЕПК, “Мост нада” је делимично већ реализован, с обзиром на то да се бавио “изградњом инфраструктурних и људских капацитета”, односном “Мобом”. Поред тога, предвиђа и постављање монументалних “скулптура добродошлица” на пет прилаза Новом Саду, за шта организатори сматрају да је један је од највећих уметничких подухвата ове кандидатуре.
За завршницу, Фондација ЕПК је изабрала “јединствени клизачки догађај” који ће се одржати на подручју Омладинског креативног полиса и новосадског кеја. Публика ће моћи да изнајми клизаљке и клиже се кроз уметнички креиран тунел и стазом дугом 2.860 метара који симболично обележавају километарски ток Дунава кроз Европу. Након проласка кроз тунел посетиоци ће моћи да виде пети, холограмски мост преко Дунава који би “постао трајни симбол спајања старог и новог, прошлости и будућности, Новосађана и Европе”.
Да Нови Сад, поред шансе, изгледа има и воље да уз “Српску Атину” (поново) постане и Újvidék и Nový Sad и Neusatz, потврђују и сами организатори који су церемонију затварања, планирали “такође на Нову годину”, али, како сами наводе,“овог пута ону која се слави по грегоријанском календару”.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 12, 2022
