Pročitaj mi članak
Хајде да напишем пар речи пре нешто што се ова тема убуђави. Дакле, америчка федерална полиција, захтева од Епла да направи посебну верзију сопственог оперативног система за телефоне и таблете коју би само америчка власт користила да би олакшано могла да продре у унутрашњу меморију уређаја у сврху борбе против криминала. Епл је то одбио и најавио да ће се спорити са државом све до уставног суда, ако буде требало. Дакле, најављује се борба Давида и Голијата.
Ја нисам стручњак за Еплов унутрашњи систем шифровања, али како сам се који пут у свом професионалном животу дотакао питања сигурности, применио бих општа знања у анализи проблема. Наиме, теоријски гледано полиција има могућност да продре у унутрашњу меморију сваког телефона, ако га отвори, идентификује меморијске чипове и ископира их на неки радни писи и онда мирно анализира садржај. Проблем је ако су фајлови шифровани неким системом који се данас сматра сигурним као RSA на много битова или AES на много битова. Вероватно Епл користи овај други. Дакле, ако је FBI то и учинио, нашао се пред проблемом да нема кључ шифровања и обратио се Еплу. И Епл каже да нема кључ, већ да њега има само корисник, а ако полиција нема приступ кориснику онда нико нема кључ. AES систем је такав да ако је кључ шифровања нетривијалан, онда га је немогуће разбити бруталним нападом. Међутим, статистички, кључеви корисника су најчешће банални, зато што корисник мора да их куца неколико десетина пута дневно. Вероватно се ради о неколико цифара, што спада у кључеве који се могу лако открити. Ако је тако, зашто се онда FBI обраћа Еплу. Зато што прави кључ шифровања није број који куца корисник, већ се ради или о случајно генерисаном броју који је онда шифрован корисниковим бројем, или се ради о комбинацији серијског броја телефона помешаним са корисниковим бројем или можда чак и комбинација. У сваком случају, шта год било, то је знање које не поседује нико други осим инжењера Епла, а познајући Еплову параноју око тајности, могуће је да целу тајну система не познаје један сам инжењер Епла, већ је знање подељено на одељења, где свако зна само по мали део. FBI би могао да се обрати NSA агенцији да уради реверсе енгинееринг кода оперативног система и да схвати логички след од корисниковог броја па до коначне шифре. Али, то је све друго него банално и колико год да смо гледали филмове где крекери успевају све што помислите, у реалности то није ни мало лако. Но NSA је мамутска организација, има довољно ресурса да открије такве ствари. Дакле, у теорији FBI не би морао да тера Епл ничему. Зашто то онда ради? И нарочито зашто то ради јавно?
Сигурност или приватност, то је лажна дилема коју намећу софисти. И једно и друго је једини прави одговор.
Тим Кук се показао као храбар директор, али сила бога не моли. Да му је држава тајно наредила да јој откључа сваки телефон који им се да, он би вероватно морао да прогута жабу и да то ради, хтео или не хтео. За то нема доказа, али се може претпоставити да се то већ десило више пута до сада, а да за то нико не зна. Ту не мислим на оне старије верзије, када није ни било шифровања, већ на ове задње. Зашто онда држава иде и корак напред? Немам за то доказе, нисам ја Обама, али би се могло спекулисати следеће. Епл је само један од више произвођача и када би NSA морала да ангажује своје инжењере да крекују сваки од система, на пример Андроид, microsoft Пхоне и шта све неће још да дође, не би могли једноставно све да постигну. Осим тога, инжењери, нарочито информатике далеко радије иду у приватне фирме него у државне, тако да у NSA углавном седе другоразредни програмери. Наравно, има и генијалаца без морала, али није их довољно. Но, најбитније од свега је менталитет државе. Држава, свака, а нарочито америчка која је окорела у сили и ароганцији, ментално се олењила. Што да NSA разбија главу, кад државни адвокати могу да извуку из нафталина закон из 18. века којим се приватној фирми може наредити. Ко има пиштољ у руци, сваки проблем решава преко силе. Држави је далеко јефтиније да нареди и тако ће и сви други произвођачи морати да раде све што им се диктира. Данас ће тражити дешифровање, сутра да укључују микрофон и камеру и ГПС, да им шаљу отиске прстију итд. Злобници ће рећи да Епл то већ ради одавно, али драги моји, ништа без доказа. Доказ на сунце, па ћемо онда да вам им поверујемо. Најлакше је просипати произвољне оптужбе.
Сви ви који кукате на Епл и Гугл како имају ваше податке, како нема приватности итд… дошао је прави тренутак истине. Гугл користи ваше податке да би знао да ли да вам понуди рекламу за нови DVD или за пелене за инконтиненцију. Гугл нема ни пушке, ни затворе, ни законе. Али свима вама пуна су уста да је Гугл опасан. Није он опасан. Опасна је држава, која има и пушке и затворе и законе и она може да одлучи да користи ваше податке да вас ухапси у сред бела дана и да завршите у неком бункеру 10 спратова испод земље и да више никада не видите светлост дана.
Епл ми по много томе није симпатичан и мало ми је драго, да је добио по носу, али овог пута је потпуно у праву. А највише због тога што чак и када би Епл пристао, то би само значило да би држава могла да откључава телефоне било ком недужном грађанину, а криминалци би знали да иОС више није сигуран и инсталирали би нове независне апликације које би шифровале садржај независно од Епла. Као и увек дебео крај извлаче мирни људи у неморалном монополу силе државе, док прави криминалци, остају некажњени. Штавише, држава шири заблуде да се брине о нашој сигурности. Драга Америко, ако ти је стало до сигурности својих грађана, престани да бомбардујеш муслимане. Тим Кук има моју апсолутну солидарност и подршку да издржи до краја. Његова борба је оправдана, логична и морална. А ја имам један савет за FBI. Да се та фирма затвори и да се оснује низ приватних на тржишту и које раде за профит, уместо за порез грађана. Да видиш како не би било тероризма, ако ти зависи плата од тога да ли ћеш ухватити криминалца.
