Zašto ne bi oni koji su nešto uništavali, upravo to posle i čuvali. To je apsurd i ucenjivačka ekstremistička politika: „Morate da nam date šta hoćemo, inače ćemo to da vam uništimo“. To u civilizaciji ne može da bude argument, kaže u emisiji „Sputnjik intervju“ režiser Boris Malagurski.
Ако је приштинска логика да би српски манастири и сва културна баштина били боље чувани и под бољом заштитом ако би Косово ушло у Унеско, онда би по тој логици ДАЕШ под хитно требало да уђе у ту организацију.
Аутор филма „Косово — моменат у цивилизацији“ тако је реаговао на иницијативу из Приштине за пријем у међународну организацију која се бави очувањем културне баштине. Додаје и да би ДАЕШ по тој логици требало да буде задужен за Палмиру и Мосул.
„Зашто не би они који су нешто уништавали, управо то после и чували. То је апсурд и уцењивачка екстремистичка политика: ’Морате да нам дате шта хоћемо, иначе ћемо то да вам уништимо‘. То у цивилизацији не може да буде аргумент. Они су показали како то умеју да чувају. Не желе да чувају или у случају да не желе да уништавају, то представљају као своје“, рекао је Малагурски.
Малагурски је био наш гост поводом годишњице погрома на Косову и Метохији 17. марта 2004. године када је у нередима погинуло 19 особа и протерано неколико хиљада Срба и када су уништени и оштећени бројни споменици српске културне баштине.
Наш саговорник аутор је филма „Косово — моменат у цивилизацији“ чији је циљ да покаже српску културну баштину на Косову и Метохији. Премијера филма је била у седишту Унеска Паризу, пре шест месеци, а на питање какви су одјеци, Малагурски каже да су очекивани.
„Филм јесте снимљен са циљем да Косово не аплицира и не постане члан Унеска. Четири манастира који су под заштитом Унеска, а мислим на Богородицу Љевишку, Грачаницу, Високе Дечане и Пећку патријаршију, део су баштине Србије на Косову и Метохији. Уколико би Косово постало члан Унеска, Приштина би била ближе циљу да претвори те живе манастире у мртве туристичке атракције које не би представили као српске манастире, већ као албанско-византијске споменике културе“, каже Малагурски.
Он сматра да је то промена њихове стратегије која је до 1999. године била да се уништавају манастири и цркве. Каже да су албански екстремисти уништили или оскрнавили 150 цркава и манастира до данас.
„Када су видели да не могу све да униште, да има превише и цркава и манастира, када су видели да су неки од тих манастира под заштитом Унеска, они су променили стратегију и сад кажу да су они њихови. Оно што су они уништавали, сада тврде да је њихово и тобоже чувају те манастире. Они могу да спинују такву причу зато што су потплатили многе историчаре, аналитичаре и политичаре у разним земљама широм света да се понашају у складу са албанским интересима на Косову и Метохији. Колико год сада нама апсурдно звучале њихове приче да су Албанци изградили те манастире, спин одлази толико далеко да кажу да је Милош Обилић био Албанац“, каже Малагурски.
УСТАНИ ЗА КОСОВО: Бојкот није решење, ево како можемо да спречимо издају Космета! (ВИДЕО) https://t.co/5NygZLnpxo
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 16, 2018
Наш саговорник и његова екипа током снимања филма посетили су Богородицу Љевишку у Призрену која је у погрому веома оштећена.
„Ја сам Богородицу Љевишку први пут посетио кад сам снимао овај филм и био сам заиста шокиран оним што сам видео, јер су многе фреске оштећене. Снимало се прошле године негде на пролеће. Јасно се и даље виде штета од пламена и ватре и уништене фреске, а оне који су опстале су заиста фасцинантне“, рекао је Малагурски.
Он ипак истиче да је хтео да прикаже једну другу причу о српским светињама на КиМ.
„Кад год поменемо Косово, људи падну у депресију зато што смо толико негативног доживели у вези са Косовом, толико се тамо трагедија десило, да људе некако умара борба за Косово. Зашто се боримо за једну такву трагедију? А у суштини Косово није то. Косово је супротно од трагедије. Косово је једна прелепа историјска прича, једна прелепа средина са прелепим вредносним порукама које су нас очувале као народ и ја желим да фокус наше приче буде на свему ономе за шта се вреди борити“, објашњава Малагурски.
Он указује да не би требало да говоримо стално о ономе шта смо изгубили, већ да говоримо о ономе шта ми тамо имамо и да покушамо да инспиришемо људе да сазнају више о томе, да погледају лепоту манастира, да упознају наше људе тамо, да осете гостопримство и топлину, које ти људи тамо имају.
„Свако ко је био доле осети неку посебну енергију која постоји на Косову и Метохији и циљ ми је био да то пренесем кроз филм. Да не буде стално да плачемо за Косовом, стално трагедија, мука, тешко, тескоба. Приказали смо и те трагичне догађаје, али желим да фокус буде на нечему позитивном“, додаје Малагурски.
Поред осталог он нам је испричао и о чему је све разговарао с Албанцима на КиМ, како све више њих напушта Косово незадовољни свакодневним животом. Сведоци смо да су аутобуси од Приштине до Суботице пребукирани и да људи сваког дана масовно одлазе у Немачку, Аустрију, Шведску. Његово је мишљење да ће Албанци једног дана да схвате да они не занимају Американце.
„Нису им они дали никакву независност. Дали су им некакву плаво-жуту заставицу којом могу да машу на територији коју Запад гледа као на америчку војну базу. То је за њих Косово“, каже Малагурски и додаје да се нада да ће Албанци једног дана да схвате да окупатори дођу и прођу, али комшије остају и да то што се они сада претерано ослањају на Америку не мора ништа да значи у скоријој будућности.
Додаје и да су Американци подржавали и талибане у Авганистану, а да су их после бомбардовали, да су подржавали Садама Хусеина, наоружавали га када је требало да ратује против Ирана, а да су после окупирали Ирак и решили се Садама Хусеина. Исто тако су подржавали Норијегу у Панами, а после су се окренули против њега.
Малагурски каже и да не треба заборавити да се геополитичка слика у свету мења, да Русија и Кина добијају на значају и да ће будућност овог света да представљају земље БРИКС-а.
„Волео бих да Албанци, пре него што се деси то, схвате да са комшијама треба да живе у миру, да се поштује међународно право. Ја разумем да се многе државе боје Америке зато што има 650 до 700 војних база у више од 70 држава широм света, па лако могу да убеде стране земље да подржавају њихове интересе по питању Косова, али време је да и те државе схвате да те политичке авантуре не иду никоме у корист. Не иду у корист миру, а нама на овим просторима је коначно потребан трајан мир“, каже Малагурски.