Pročitaj mi članak
(Блиц)
Милош је одлично прихватио вештачко срце. Пустили су ме да га видим само на неколико минута, али то је било довољно да му кажем да га волим. Све је разумео и климнуо главом, каже за „Блиц“ Лепосава Гајић из Тополе, мајка Милоша Гајића коме је јуче уграђено вештачко срце.
– Сада знам да ће преживети. Рекла сам му да издржи и да ћемо добити и ову битку – каже Лепосава.
Милошу је у посети била и сестра Марија која у почетку није смела од треме да посети брата.
Вештачко срце добио је и Имери Хамдија из Београда (49) и он је такође у стабилном стању. Операција која је први пут урађена у Србији продужила је живот Милошу и Имерију који годинама чекају на трансплантацију срца, јер ће им вештачко срце омогућити да живе наредних неколико година и да дочекају оно право.
– Ово је стварно операција столећа и представља почетак нове ере у српској кардиохирургији. Отворили смо Пандорину кутију и сада ћемо се борити да и осталим пацијентима који чекају на трансплантацију срца продужимо живот уградњом вештачког срца. Потребно је да се направи национални програм и да се одвоје средства која нису тако велика. Два вештачка срца која смо уградили добили смо из донације вредности око 80.000 евра. Колико је вештачко срце било неопходно овим пацијентима, показује и то што су једном од њих већ почели да отказују сви органи – прича за „Блиц” проф. др Миљко Ристић, кардиохирург и директор Клиничког центра Србије.
Тим који је током овог важног подухвата предводио др Ристић чинили су и проф. др Младен Кочица, доц. др Светозар Путник, анестезиолог др Дејан Марковић, др Емилија Несторовић, др Милош Матковић, Оливера Рашовић, перфузер Славко Кулић и инструментарка Љиљана Николић. Српским колегама су као искуснији помагали хрватски кардиохирурзи проф. др Бојан Биочина, Давор Миличић и Хрвоје Гашпаревић.
– Операције су трајале око четири сата, а онда смо целу ноћ провели бринући о пацијентима. Имерија Хамдију стабилизовали смо тек око пет сати ујутру, али смо већ у седам морали да се вратимо на посао. Хрватска од 2008. има програм механичке циркулацијске потпоре, а од 1988. програм трансплантације срца. Драго нам је да и један и други програм у Србији постају актуелни и желимо да помогнемо српским колегама – поручује проф. др Бојан Биочина, и додаје да већ наредних дана из Хрватске стиже друга екипа која ће бити задужена за даљи опоравак Гајића и Хамдија.
Иако уморни од даноноћног рада и више од 15 сати стајања на ногама, српски и хрватски лекари и јуче су током целог дана шетали од једног до другог пацијента и контролисали њихово стање.
– Спава нам се, али за то ћемо имати времена касније. Најважније је да се пацијенти опораве и да добију нову шансу за живот – поручује анестезиолог др Дејан Марковић.
Према светским параметрима, на милион становника потребно је да се уради 10 трансплантација срца или уградњи вештачког срца. То значи да би у Србији годишње требало да се уради 50 оваквих интервенција.
Ускоро и прва трансплантација
Ускоро би требало да се уради и прва класична трансплантација срца у Србији, каже за „Блиц” проф. др Миљко Ристић.
– Имамо спремног једног пацијента и припремамо се за остале. Обезбедили смо лекове, средства и само чекамо да се појави донор – каже први човек Клиничког центра Србије.
Прва класична трансплантација зависи само од донора. Иначе, механичко срце као цело први пут је уграђено још давне 1968. године.
