Pročitaj mi članakKlimatske promene će sve više imati uticaja na život na Zemlji. I pored brojnih sastanaka lidera evropskih zemalja povodom ove teme i pronalaženja načina da se suoče sa ovim problemom, naučnici ističu da je problem u rukama današnjih generacija ozbiljan.
Недавни извештаји показују да и највећа упозорења потцењују ситуацију.
Свака земља погођена је на различите начине. Сајт Индепендент креирао је мапу која показује колико је која земља спремна да се адаптира на климатске промене које предстоје на основу инфо-графика добијених из индекса глобалне адаптације који је део пројекта Универзитета Нотр Дам у САД.
Треба узети у обзир да је мапа заснована на рангирању, а не на обимним проценама сваке земље.
Такође, истиче се да је мапа прављена на нивоу државе, што не значи да поједини градови или територије високорангиране земље немају проблема са суочавањем са променама.
Развијене земље, као целина, имају много више потенцијала да се прилагоде планетарном загревању. Мапа одражава способност земаља да реагују на климатске промене и стекну боље услове за становништво.
Међу највише рангираним земљама спадају скандинавске земље, Велика Британија, Аустралија и Јапан, затим, Канада и Америка и земље централне и југозападне Европе.
Највећи проблем, посматрајући мапу, имаће све афричке земље осим Боцване, јужна Азија и велики део југоисточне и југозападне Азије.
Када је реч о Балкану, најбоље рангиране су Мађарска и Хрватска док Румунија, Србија, Босна и Црна Гора спадају у категорију од 50 – 59 одсто ризика.
