Pročitaj mi članakBroj novozaraženih u odnosu na broj stanovnika je u Srbiji 20 puta veći nego u Nemačkoj, navodi Frankfurter algemajne cajtung. Autor teksta navodi i da je Zapad isisao značajan broj medicinskog osoblja iz regiona.
Како преноси Дојче веле (ДW) у издању Франкфуртер алгемајнер цајтунга (ФАЗ), Андреас Мим пише из Беча о томе да је на почетку изгледало да ће коронавирус само окрзнути земље на југоистоку Европе, али да је сада зараза ударила свом жестином:
– У Србији је објављен број оболелих који је скоро двострук у односу на Немачку, то је у односу на број становника скоро 20 пута више. Медицинско особље је свуда највише угрожено заразом. У мају је Институт „Роберт Кох“ објавио да је сваки девети инфицирани лекар или неговатељ. У Салцбургу је прошлог викенда више од десет лекара и неговатеља стављено у карантин, јер су имали једног зараженог пацијента.
Срећне су земље које су највећу здравствену кризу у последњих неколико деценија дочекале са довољно лекара и неговатеља. За тешко погођене земље у југоисточној Европи то важи у сваком случају у ограниченом обиму. Бечки институт за међународна економска упоређивања (WИИW) се у једном од својих истраживању позабавио одливом медицинског особља из тог региона у земље западне и северне Европе.
Немачка, Швајцарска, Норвешка и Велика Британија су као магнет одатле привукли људе из те струке. Економска стручњакиња Исилда Мара каже да је управо Немачка атрактиван исељенички циљ. Актуелне статистике Савезне лекарске коморе то потврђују. Према њима су крајем 2019. највећу страну групу лекара сачињавали Румуни, њих је 4785. Двоцифрени проценти од укупног броја лекара досељеника забележени су за Србију, Косово и Северну Македонију. Босна и Херцеговина је са девет процената одмах иза њих.
Највећи пораст исељавања лекара у Немачку забележила је Албанија – 765 лекара са албанским пасошем били су регистровани у Немачкој крајем 2019, а то је 21 одсто више него годину дана раније. Истраживање из Беча показује сву драматику овог тренда. Нигде у Европи није број медицинских радника по глави становника тако низак као у Албанији. И тај тренд се за разлику од других земаља није поправљао. 2010. је седам одсто албанских лекара било у иностранству, а крајем прошле године чак 18 одсто.
И у другим земљама на југоистоку Европе бројке показују сличну тенденцију. Западни Балкан не губи само лекаре. Од 2017 до 2017 са тог простора се у Европску унију иселило 423 000 становника – три процента укупног становништва”.
Аутор наводи да земље реагују повећањем броја људи на школовању у овим позивима: “ На пример, Румунија, Хрватска, Словенија, Србија И Словачка школују више лекара и медицинских сестара у односу на просек свих 28 држава Европске уније. А ипак располажу са релативно мало особља. За разлику од њих европске земље на западу и северу континента не школују довољно особља. Сиромашније земље једва да би могле да компензују недостатак медицинског особља довођењем страних радника. Мара пише да су новац и нада да ће се постићи високи животни стандард, велики подстицај за сеобу лекара“.
У тексту аутор за Франкфуртер алгемајне цајтунг описује разлику у примањима западнобалканских и западноевропских лекара, наводећи да је просечна зарада медицинског радника у Албанији крајем прошле године била 900 евра, а у Немачкој 2400 евра. Аутор наводи податак из истраживања по којем су примања лекара у региону чак две трећине испод просека Европске уније.
„И српске лекарске плате су далеко испод оних у Немачкој. Удео српских лекара који су отишли из земље се од 2010. удвостручио, сваки десети медицински радник по завршетку школовања иде у иностранство. И због тога је председник Србије Александар Вучић, који ауторитарно влада, пре неколико месеци немачком министру здравства, демохришћанину Јенсу Шпану поручио (преко телевизије, напомена редакције): „Шпан, врло способан министар здравља, каже: ’Е, долазим ја у Србију да вам покупим медицинске сестре’. Е нећеш мајци да долазиш овде! Рекао сам му у лице: ’Немој да долазиш, бре’.“
Аутор текста напомиње да ће медицински радници сами од себе окренути леђа Вучићу пошто је прво умањивао опасност од заразе коронавирусом, потом је рано попустио са мерама да би се одржали парламентарни избори, а сада се суочава са рекордним бројем оболелих.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 22, 2020
