Прочитај ми чланак
Ратни догађај из јуна 1999, када је при крају НАТО агресије нападнут положај противавионске артиљерије код Београда
Топове су распоредили у пољу на крајњим даљинама ефикасног дејства противничких касетних и напалм бомби, растресит положај и максимално маскирање. Свако средство, радар и топови имали су по пет до седам инжењеријско уређених ватрених позиција за брзу промену положаја након дејства НАТО авијације.
Почетак јуна 1999. године, „уобичајени” дан рата између СР Југославије и НАТО-а. Технички преглед радара типа „жирафа”, у топовским водовима, дневна ситуација у складу са трећим степеном приправности. Батерија са шест топова Л-70 од 40 мм била је претходне ноћи у највећем степену приправности, али агресорских летелица није било у зони њене одговорности.
Kомандир батерије капетан прве класе Јанко Тодоров и његови другови капетан Милош Недељковић, командир вода, заставник Петар Радовановић и водник прве класе Милорад Тупајић седе испред ониже зграде пољопривредно-сточарске фарме северно од Сурчина.
Пију кафу и слушају вести на радију. Најављују се ноћни удари НАТО-а на мостове на Сави. Знали су шта то значи, они су и пре мостова, заправо, прва мета бомби и ракета.
Око шест сати поподне састанак са командирима одељења. Редовно реферисање, капетан Јанко Тодоров издаје задатке за ноћ, посебно инсистира да сви осматрају, да се води рачуна о нисколетећим циљевима које радар не може да уочи, а који долазе користећи координате аутопута, пруге или корита реке Саве и Дунава.
Мрак је, али још нема узбуне. Врши се промена положаја, радар за себе, а топовска одељења, по два топа истовремено, мењају позицију. Капетан Јанко тражи извештај да ли су топови променили положаје и у каквом је стању радар, да ли је са свим топовима веза у реду, да ли су топови увезани са „жирафом”, проверава везу са суседном батеријом, са капетаном Сашом. Све је у реду.
Око 22.00 часа на командно место стиже и потпуковник Драган из команде бригаде. Наиме, сваку је ноћ по неко од официра из команде бригаде добијао задатак да дође у радарску станицу и да прати ситуацију. Око поноћи огласила се сирена за узбуну у граду.
Батерија прелази у први степен приправности, радар ради беспрекорно. НАТО авијација је полетела са носача авиона стационираног у Јадранском мору, после извесног времена стиже информација да је полетела и НАТО формација са тузланског аеродрома. Командир батерије Јанко наређује да се послуга радара склони у заклон.
У радарској станици остају само он, командир „жирафе”, водник прве класе Милорад Тупајић и потпуковник Драган. После извесног времена и водник Тупајић долази у заклон. И њега је командир Јанко послао да се склони. Око 02.08 одјекнула је страховита експлозија, одмах затим и глас командира батерије капетана прве класе Јанка Тодорова.
Тражио је помоћ. Био је сав крвав, рањен, држао се за кук. Наређује да се пре њега укаже помоћ рањеном потпуковнику Драгану који је лежао на поду погођене радарске станице. Станица је потпуно разваљена, опрема гори. Посада батерије успева да евакуише рањене на неких осамдесет метара од радарске кабине.
Капетан Јанко објашњава да је на радарском екрану била формација око четрдесет авиона на 35 километара од ватреног положаја и да се у једном моменту издвојио један циљ који је ишао директно на радар.
По смањеном одразу на екрану чинило се да је то ракета, као такав циљ је и најављен посадама топова. На тај циљ капетан Јанко је навео и топове из суседне батерије. Када је циљ био на 20 км од радара искључио је навођење, надајући се да је то ракета старије генерације и да ће промашити радар. Али, није било тако.
Противрадарска ракета „харм” директно је погодила стуб антене радара, метар испод рефлектора. Ту се активирала и експлодирала. Радар је тотално уништен. Приликом експлозије део ракете се преломио и пао са спољне стране грудобрана. Од таласа експлозије оба официра у радарској станици одлетела су на радарске ормаре.
За десетак минута стигла су два санитетска возила. Официри су стављени на носила и возила су кренула ка ВМА.
Ујутро је уследила анализа претходне ноћи, капетан Милош Недељковић који је био код првог топа првог вода, објаснио је да је тај топ био окренут у правцу 11, преко „Центропрома”, али да нису видели циљ, само су чули експлозију. Ракета „харм” је летела великом брзином, само су је чули, али не и видели.
После неколико дана на положај је стигао нови радар „жирафа”. Командир батерије, капетан прве класе Јанко Тодоров, иако рањен и без одобрења лекара на своју одговорност вратио се на положај батерије.
Храмљући на леву ногу одмах је ушао у радарску кабину нове „жирафе”. И наставио да командује батеријом до краја рата…
Мирослав Лазански
(Политика)
