Pročitaj mi članakVojni analitičar Miroslav Lazanski ističe da mnogi 'NATO lobisti' negiraju činjenicu da je osiromašeni uranijum ostavio posledice po građane Srbije
Војни аналитичар Мирослав Лазански истиче да многи ‘НАТО лобисти’ негирају чињеницу да је осиромашени уранијум оставио последице по грађане Србије, те се јуче по овом питању у Скупштини Србије водила жучна расправа.
Већина посланика у парламенту подржава формирање Комисије за истраживање последица НАТО бомбрадовања која би показала да ли је пораст броја оболелих од малигних болести директна последица гађања наше земље пројектилима са осиромашеним уранијумом.
Скупштина Србије данас наставља расправу о предлогу да се формира Комисија за истрагу последица НАТО бомбрадовања 1999. године.
Шта ће бити први задатак Комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања, да ли ће се следити италијанска методологија у проналажењу узрочно последичне везе између осиромашеног уранијума и пораста броја оболелих од рака, шта је унервозило Запад па уранијум називају еликсиром живота и како је Србија и каквом муницијом убијана 78 дана?
Војно политички аналитичар и коментатор Мирослав Лазански каже да је потпуно запањен покушајем да се потпуно негира негативан утицај муниције која је коришћена 1999. године.
– Имали смо прилично добру расправу јуче у Скупштини при чему је део опозиције гајио наду да разводњи дискусију. Ипак, нико се не усуђује да јавно пред камерама каже да није било штетних последица уранијумске муниције. Неки су покушали да ову тему дневно исполитизирају, али смо их разбили са неколико наших наступа – каже Лазански за „Ново јутро“.
Аналитичар је показао документе из Пентагона и истакао да постоји упутство које датира из новембра 1999. америчкој војсци која улази у састав Кфора на Косову.
Вучић: Бомбардовање уранијумом је злочин без преседана
– Они се упозоравају да не пију воду, саветују се како да буду обучени када су у контакту са објектима који су гађани том муницијом, морају имати заштитну обућу и одећу… Фрапантно ми је када неко покушава да негира штетни утицај. Италија је водила истрагу, а формираћемо и своју комисију и која ће се позвати на резултате италијанске истраге. И Белгијанци су истраживали последице на Косову и Метохији и имали су 200 оболелих у годину дана боравка контигента на КиМ, од тога је осморо војника преминуло – истиче Лазански.
Данас, како каже, у Скупштини следи гласање и сматра да сви посланици по овом питању морају да имају исти став.
Говорећи о ставу америчког амбасадора Кајла Скота и директорке Центра за евроатлантске студије Јелене Милић да уранијум „избељује зубе“, Лазански је позвао Скота да од министарства одбране САД узме податке и подсетио на Заливски синдром.
Осиромашени уранијум је канцероген. Делегација СЗО је долазила у Србију и нико је није одвео на четири локалитета ван КиМ: Пљачковица код Врања, Боровац код Бујановца, Братоселце код Прешева, Рељан код Прешева и две локације у Црној Гори. У Пљачковици је 1.100 пута већа радиоактивност него што је била, код Братоселца 116, код Боровца 85 пута, код Рељана 200 пута, у Црној Гори 350 пута… Засути смо са између 10 и 15 тона осиромашеног уранијума са временом полураспада 4,5 милијарде година. Ко жив, ко мртав да 4,5 милијарде година дочека! – каже Лазански, додајући да је НАТО лоби јак у Србији.
Говорећи о томе ко треба да чини комисију, Лазански је за то да у њеном саставу буду и представници опозиције.
– Нека буду и они у комисији, али и стручна комисија која пре свега мора да буде стручна, односно они који се овом облашћу баве годинама – каже Лазански.
Скот, како каже, није стручан и говори само оно што му се „сервира“, односно материјал који негира све негативне последице бомбрадовања 1999. године.
СПУТНИК: Британија шаље Србина за војног аташеа у Београду https://t.co/dIBgoHtku7
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 18, 2018
– Били смо покусни полигон 1999. године: преко нас је покушано да се УН избаце из сваке врсте игре када су агресије у питању, послата је порука Русији, тада је НАТО славио 50 година постојања па је демонстрирао свој кредибилитет, имали смо феру са Левински. Били смо лабораторија за експерименте! – каже војни аналитичар за „Ново јутро“.
Осиромашени уранијум, како је објаснио, почео је да се користи за пробијање оклопа тенка, јер је јефтин и има одличну пробојност.
– Уранијум је прерађен у муницију чија је прва практична примена почела 1991.године у Операцији пустињска олуја када су Ирачани били збланути шта им авиони А10 раде – објашњава војни аналитичар, додајући да је важнија била ефикасност, а не и последице.
