Pročitaj mi članakKako i od čega se izdržava srpska kraljevska porodica i ko snosi troškove održavanja dvorskog kompleksa na Dedinju?
Како и од чега се издржава српска краљевска породица и ко сноси трошкове одржавања дворског комплекса на Дедињу?
Престолонаследник Александар Карађорђевић 1991. године први пут је дошао у Србију и пољубио комад земље својих прадедова донетог му у гајбици. Деценију касније, Карађорђевић је одлучио да се овде и настани са супругом Катарином. Влада Зорана Ђинђића доделила му је за ту намену дворски комплекс на Дедињу. Демократска Србија пригрлила је краља не размишљајући да ће неко морати да финансира престиж династичког наслеђа. Ко плаћа одржавање Старог и Белог двора, са статусом споменика културе од изузетног значаја, у оквиру Просторно културно-историјске целине Топчидер?
Трошни митови
Колико су митови трошни, па и они о дивљења вредној краљевској прошлости, показује податак да своту за превентивну заштиту, презентацију и одржавање дворског амбијента, Министарство културе из године у годину умањује. Па је од почетних стотинак милиона динара 2004, лане скресана на трећину (34 милиона).
Овај новац, како наглашава престолонаследник, једва је довољан за те сврхе, па организација пријема, добротворних вечери или балова пада на терет породице. Баш као и реновирање (одмах по доласку, које је стајало око три и по милиона приватних евра), иако су надлежни тврдили да је комплекс предат у одличном стању. Што су Карађорђевићи експертском ревизијом негирали.
Дуг за струју
Све мање следовање криво је и за енорман дуг за струју, чијим се износом спекулисало, а коју комплекс на 130 хектара гута користећи 1.037 сијалица на Краљевском и Белом двору, за потребе бројних свечаности. И још 130, за улично осветљење, како наводе у Фонду „Краљевски двор“, за шта се уплаћују средства. Дуг се тренутно репрограмирано смањује, а био је лајтмотив прозивки на највишем нивоу.
Наиме, када је држава одбила да реституцијом врати имања Карађорђевића, престолонаследник је припретио тужбом Суду за људска права у Стразбуру. „Прво ти плати струју коју си дужан Србији, а онда тужи кога хоћеш“, на то му је одбрусио премијер Александар Вучић, заборављајући да је и сам био вишегодишњи дужник Телекому и Инфостану. И, уобичајено, заборављајући на правила лепог понашања. Јер, нигде у свету државни функционер неће се обратити представнику краљевског достојанства, макар и оповргнутом декретом, тако небираним речима.
Такође, „друге земље, било монархије или републике, имају буџете који се брину о одржавању, комуналијама и поправкама дворова. Свуда у свету више се држи до знамења историје и културе“, каже престолонаследник.
Како други раде
„У зависности од државе пракса је различита. Тамо где је систем монархистички, владарски дом има сопствену имовину и од ње издржава своје приватне и статусне потребе“, образлаже Драгомир Ацовић, председник Крунског савета. У ројалистичким земљама, као у Енглеској, Шведској, Данској, Норвешкој, постижу се уговорни аранжмани по којима држава преузима власништво краљевских породица, уз гаранцију коришћења и обавезу одржавања дворова, или се врши компензација уступањем неких права уз накнаду за годишњу апанажу.
„У Румунији је извршена натурална реституција имовине краљевској породици у импресивном проценту, у нешто мањем проценту то је случај у Бугарској, док је Грчка морала да краљевској породици исплати компензацију на основу пресуде међународног суда“, наводи Ацовић. У Француској, конфисковано краљевско имање се одлично одржава, доказујући да је овај поступак економски исплатив са аспекта туризма.
„Бели двор је био у сталној употреби током више деценија, без значајнијих поправки“, наглашава престолонаследник, наводећи да је кров прокишњавао, као и да овај проблем није сасвим решен ни након што је кров замењен. У лошем стању су и водоводне цеви, као и електричне инсталације. На основу пројекта ЦИП-а, реновирање Белог двора је неопходно
Национално благо
Током зиме, када се у Двору не греје због штедње, слике су збринуте у посебној просторији са строго регулисаним параметрима, под честом контролом Народног музеја у Београду. „Музеј никада није имао примедби на њихово чување, па ни током злогласног искључења струје на име поменутог дуга“, каже Карађорђевић. Струју је ЕПС искључио на притисак јавности, кивне што су окруњене неплатише привилеговане, а накратко, пустио да гости не би седели у мраку током прославе славе Карађорђевића (Светог Андреја Првозваног) у децембру 2015.
Одржавање дворског комплекса није само класична конзервација, већ и чишћење и уређење простора у коме се чува велико национално богатство, кажу у Министарству културе. Плате баштована, спремачица, као и запослених у Фонду „Краљевски двор“ покривају Карађорђевићи.
Ко су лиферанти
Будући да краљевска породица не прима апанажу, сама сноси трошкове свакодневице и организације пријема, а у потоњем јој помаже институција дворског лиферанта. Око стотинак фирми носи ову престижну титулу, па снабдевају двор производима и пружају им услуге, углавном бесплатно, зарад рекламе и могућности коришћења краљевског грба на својим производима. Међу лиферантима се налази „Кока-Кола“, „Хенкел“, „Мерцедес“, пекаре „Тома“ и „Трпковић“… Ту су и нека државна предузећа, као „Зеленило“, „Србијашуме“ и „Железнице Србије“.
Дворске лиферанте Ацовић пореди са спонзорима у спорту, манифестацијама културе, али и телевизијским серијалима, укључујући и ријалити програме. „Они готово увек у натури дају свој допринос за потребе неких (пре свега хуманитарних) активности краљевске породице“, наглашава Ацовић.
То је део Србије који се још дичи краљем и не замера му што није савладао матерњи језик, све док влада манирима и руководи се хуманитарном етиком.
Када се све сабере и одузме, дотација државе, донације лифераната, скромни приходи од пријема, британска пензија принца и зараде од страних бизниса, испада да се и њ.к.в. чудом одржава, као и земља чију ројалистичку прошлост представља. Помало дугује, враћа на рате, више даје но што добија, мало се жали, прети тужбама, али ипак опстаје.
Шта све потражују
Судбина огромног остатка имовине Карађорђевића још је неизвесна, а некад је подразумевала баште и стакленике у Раковици, куће на Булевару краља Александра, у Крунској, Сарајевској, виле у Толстојевој и Абердаровој, фабрике за прераду златне руде… у укупном износу од тадашњих три милиона долара.
Статус комплекса
Иако је Александра Карађорђевића Виши суд у Београду рехабилитовао прошле године, његови захтеви за повраћај имовине су одбијени. Разлог: члан 18 Закона о враћању одузете имовине од овог изузима споменике културе од посебног значаја, кажу у Агенцији за реституцију. Статус комплекса уређује се посебним законом о дворовима, чији је предлог пре више од деценије поднео Крунски савет, али су га све владе до сада игнорисале.
