Pročitaj mi članakKlijenti pojedinih banaka odnedavno moraju da plate "kaznu" od 1.000 dinara ako slučajno pogrešno upišu broj računa primaoca na uplatnici. Takođe, koštaće ih i ako se žale na neku uslugu, a ne budu u pravu. Mogu li banke da naplaćuju nečije pravo da se žali?
– То је пословна политика сваке банке, ми као Удружење банака не улазимо у то какву ће ценовну политику имати. Овде могу да разумем банке. Ја сам једном имао случај да сам плаћао неко животно осигурање и пермутовао цифре. Нисам ни схватио да сам погрешио. После једно три месеца сам добио опомену од осигуравајуће куће да нисам измирио своје обавезе. И онда је то процес који траје, ви треба да докажете да сте погрешили. На крају, срећа је била да је тај човек коме је уплаћено осигурање прихватио да сам ја грешком пермутовао бројеве и осигурање ми је опростило та три месеца кашњења – наводи Владимир Васић из Удружења банака.
Наводи да данас постоји много начина да се уплате врше без прекуцавања бројева, попут плаћања преко QР кодова.
– Тих 1.000 динара је вероватно демотивација клијената да сами, ручно нешто куцају, односно да се преусмере на коришћење оваквих начина плаћања – додаје Васић и напомиње да постоји и могућност трајног налога и аутоматског плаћања рачуна где не постоји могућност грешке са бројевима.
Брига их за тужбе: Ево које банке и даље наплаћују оно што не би смеле
Банке пред тужбама вредним и до 110 милиона евра
– Јесте да то можда делује као казна, пенал, али суштински је мало тих људи који греше и мало је људи који ће платити тих 1.000 динара – истиче Васић.
Када је реч о казнама за оне који се жале, а нису у праву, он сматра да је то у реду:
– И у тенису имате право да три, четири пута затражите од судије челенџ, да га питате да ли сте у праву, али следећи пут не можете. Нека слична опција се налази и овде.
Дејан Гавриловић из Ефектриве сматра да то, ипак, није у реду.
– И Закон о облигационим односима и Закон о платним услугама кажу да наплаћивање неке услуге мора да буде одраз стварних трошкова те услуге. Дакле, овде имамо ових 1.000 динара који су казна за погрешно укуцан број. Као што је рекао господин Васић, банке хоће да корисници користе нове технологије. Имамо годинама уназад да банке све више мотивишу кориснике да раде посао банке. Имали смо кампању да се пређе на електронско плаћање, сада имамо ситуацују да корисник све сам ради – сам укуцава, кликне, а пре тога мора да има опрему, интернет итд. и онда ако погреши један број, биће кажњен од стране банке јер ради посао банке – истиче Гавриловић.
