Pročitaj mi članak

KAVAČ I ŠKALJARI: Ovde je sam đavao došao po decu, zbog droge udario brat na brata

0

Reporteri dnevnog lista „Alo!“ posetili su crnogorska mesta Kavač i Škaljari, po kojima imena nose najozloglašeniji kriminalni klanovi na Balkanu.

Припадници два мафијашка табора сеју смрт по читавој црногорској обали, али и улицама српске престонице, а како су за „Ало!“ откриле њихове комшије, суживот са овим жестоким момцима није нимало лак.

Сваком путнику намернику или случајном пролазнику који се нађе у Кавачу лепота природе и невероватан поглед на море одузимају дах, а помисао на криминални клан, који носи име баш по овом бајковитом месту, уноси језу.

Ко је вођа „шкаљараца“?

Которанин Јован Јовица Вукотић (37), кога су безбедносне службе означиле као вођу шкаљарског клана, наводно је под заштитом Луке Бојовића и Филипа Кораћа, који су означени као најмоћнији људи у српском подземљу. Вукотић је пореклом са Чева, код Цетиња, а након што се обогатио у иностранству продајом дроге, створио се у Котору са богатством које се процењује на стотине милиона евра. Када је њему и његовој екипи одузет маневарски простор по Европи, дошли су кући, у родни Котор, јер су момци из екипе углавном рођени Которани и тада су почели проблеми који су у иностранству настали у послу са дрогом. У Котору су почели да отимају све што су имали људи који су били блиски Дарку Шарићу. Све локале, пословне просторе, кафиће…Више због престижа него због новца – да се зна ко је газда, јер су толико богати, да не знају шта ће са парама. Осим по рату између „шкаљараца“ и „кавчана“, о Јовану Вукотићу се писало и због везе са Дејаном Живковић, манекенком из Београда, иначе ћерком Радомира Живковића, бившег амбасадора Србије у Конгу.

Кавач је према последњем попису из 2011. године имао само 132 домаћинства, а мештани које затичемо испред локалне продавнице нам откривају да се труде да живе спокојно у суморном окружењу.

– Овде ми је ђед рођен и нико ме неће отерати са мог огњишта. Ти момци су на крају села и то што раде не подржавамо, али не пада нам на памет да се селимо. Није нам свеједно када читамо у новинама о њиховим свирепим убиствима, али нас нико не дира, за сада. Нико од тих криминалаца није рођени Кавчанин и у питању су момци из Котора, Његуша и Шкаљара. Они су само саградили зграду у којој се окупљају на подручју наше општине и назвали се по нашем месту. Нико од њих не потиче из честите кавачке породице, то вам са сигурношћу кажем – уверава мештанка Р.В., док се њен комшија нада да за Кавач долазе бољи дани.

– Пре криминалаца смо имали депонију, због које смо штрајковали годинама. Тада нико није могао да упамти име наше општине, а сада за нас зна читав Балкан. Међутим, кад смо се отарасили смећа, снашла нас је гора мука. Наше поштење и част су укаљани и сви причају само о мафијашима. Ипак, они нас не дирају и немамо никакав контакт са њима. Турски инвеститори су почели да граде куће, а изгледа да ће Енглези да купују, па се надамо да ћемо бити познати по туризму, а не по мафији – уверава седамдесетогодишњи Кавчанин, који нас је замолио за анонимност.

Међутим, мештанин Здравко Вучетић није имао страх да нас као новинарску екипу са упечатљивим фотоапаратима спроведе кроз Кавач и покаже нам стари млин и цркву.

– Наше маслиново уље из овог млина је 1936. године у Паризу добило медаљу за најбољи квалитет. Имамо много сунца током читаве године, зато је боље да се Кавчани окрену прављењу маслиновог уља, а не криминалу – закључио је Вучетић, који нам је затим објаснио како да узаним путем дођемо до такође озлоглашених Шкаљара, који су са 3.100 становника знатно већи од Кавача.

Међутим, и у том которском насељу нас дочекују мештани који суморно констатују да живе са зебњом, а од жестоких момака ни трага ни гласа.

– Били смо најмирније место у Боки, одгајали смо ту децу по највишим моралним начелима, а онда као да је ђаво дошао по њих. Због проклете дроге ударио је брат на брата, комшија на комшију. Никада нећу заборавити када су на стадиону Бокеља убили голмана Горана Ленца, врсног спортисту и репрезентативца. Тада смо схватили да нам нема мира и да је пакао дошао у подножје Ловћена. Није нам лако, али морамо да преживимо ову недаћу – закључио је стари Шкаљарац, који је молио за анонимност.

Били као браћа, а онда је пала крв

Припадници шкаљарског и кавачког клана некада су чинили јединствени которски клан и тако су функционисали годинама, до тренутка кад је због посла дошло до раскола међу пријатељима.

Нестанак 200 килограма кокаина из стана у Валенсији 2014. године поделио је Которане на два клана, названа по приградским насељима – Шкаљарима и Кавачу.

Они су главни „кавчани“

„Кавчане“ воде Слободан Кашћелан и Радоје Звицер. На Кашћелана и његовог телохранитеља Владана Вучковића из Херцег Новог извршен је атентат у Новом Саду, када је убица са мотоцикла испалио рафал на „ауди А6“ цетињских регистарских таблица у којем су се налазила њих двојица. Том приликом је тешке телесне повреде задобио Кашћелан, који је рањен у трбух. Сви сматрају да су „кавчани“ много „луђи“ од „шкаљараца“, али да поседују криминални кодекс. Кашћелан је након атентата на њега обећао да ће све „шкаљарце“ збрисати са лица земље – до последњег. Пре две године, медији су писали да се у близини куће Радоја Звицера, другог човека „кавчана“, налази скривено склониште, које би могло бити један од штекова осумњичених за најтежа кривичних дела. Поклопац на улазу у подземни објекат који је укопан петнаестак метара маскиран је тако да изгледа као канализациони шахт.

Како се тада писало, стан из којег је дрога нестала припадао је Горану Радоману, који се у том тренутку налазио у притвору на Куби због саобраћајке.

Иза решетака се није дуго задржао, јер му је да изађе помогао легендарни фудбалер Дијего Марадона, који је посредовао на интервенцију познатог српског бизнисмена.

Међутим, док се Радоман вратио у Шпанију, дрога је нестала. Како се причало у подземљу, један од припадника клана узео је кокаин да би наплатио то што се о њему за време док је био у затвору нису бринули како је сматрао да треба.

Тада је дошло до раскола.

Незапамћена серија сурових ликвидација отпочела је у Београду у фебруару 2015. убиством Горана Радомана, који је ликвидиран на улазу у своју зграду.

Жртве рата од тог тренутка само су се низале, како у Црној Гори, тако и у Србији, а крај овог сукоба међу некадашњим блиским сарадницима се не назире.

Рат два клана однео више од 30 живота

Рат два најјача криминална црногорска клана, кавачког и шкаљарског, у претходне готово четири године однео је више од 30 живота.

Полиција проверава да ли су још неке ликвидације у Црној Гори, али и у земљама региона, последице сукоба две криминалне групе из Котора.

Осим у Црној Гори, ти кланови су вршили ликвидације супарника и у Србији и Босни и Херцеговини.

Због сукоба и претњи у рату подземља, многи чланови организованих криминалних група у Бару, Будви, Котору и Подгорици набавили су блиндиране аутомобиле.

Подаци показују да је Црна Гора у односу на број становника прва земља у Европи по броју убистава која су почињена оружјем.

Ово су само нека од имена које су према истражним радњама страдала у рату „кавчана“ и „шкаљараца“:

Горан Радоман, Саша Марковић, Горан и Радомир Ђуричковић, Иван Лопичић, Срђан Влаховић, Горан Дучић, Горан Бискуповић, Милош Бошњак, Далибор Ђурић, Ђорђе Борета, Драган Зечевић, Ђорђе Секуловић, Радован Матовић Ракела, Иван Недовић, Нико Рогановић, Бошко Божовић, Милан Пековић, Горан Ленац, Александар Станковић и Петар Дамјановић…