Pročitaj mi članak
Неупућени ни данас не разликују некадашњу омиљену Титову оазу, резиденцијални комплекс „Карађорђево“ и Војну установу истог имена. Тек „на лицу места“, голим оком, разлика је више него видљива. Једна крај друге, а као два одвојена света, живе своје засебне и различите животе. Сјај и беда истог имена.
Председничка резиденција је у доброј мери очувала некадашњи гламур, те и данас, безмало три и по деценије после Броза, повремено прима председнике, високе војне, државне и дипломатске представнике. Војну установу, међутим, минулих деценија ломиле су велике и бурне промене, баш као и војску која њоме управља. Нешто од старог сјаја, према очекивањима, требало би да се врати наредних година.
Док резиденција живи свој тајанствени живот, ван домашаја пролазника и оближњих мештана, Војна установа је 2010. године, у процесу власничке трансформације припојена ВУ „Моровић“. Некадашњи гигант минулих деценија изгубио је и краљевско име и снагу, па данас послује тек као погон у саставу војне установе, од које је га, путем преко Новог Сада, дели 150 километара.
Постоји и краћи пут, од свега 60 километара преко Хрватске, али га пуковник и управник ВУ „Моровић“ Саша Јовић из разумљивих правила службе, не користи, те два пута недељно на релацији Моровић – Карађорђево путује дужом релацијом.
Некадашње дично „Карађорђево“, које је изградила војска, а у којем је око хиљаду цивила из околних места нашло ухлебљење, деведесетих година припремало је дневно око 100.000 оброка за припаднике војске, а данас, свега три хиљаде. Сточарство је овде одавно угашено, па се бивши гигант ослања искључиво на пољопривредну производњу. Око 140 запослених цивила и стотинак сезонаца посвећени су гајењу ратарских култура – пшенице, кукуруза, соје, уљане репице, јечма…
– Први пут, после десетак година, јесенас је засејано 1.625 хектара плодног земљишта, а за пролећну сетву припремљено је још 2.039 хектара – каже пуковник, доц. др Слободан Шегрт.
Сејана је ова родна бачка земља и раније, али чинили су то мештани на своју руку. На дивље, без дозволе.
– Кулминација је била у јесен 2012. године, када су узурпатори посејали више од 640 хектара пољопривредног земљишта на коришћењу у Министарству одбране и преорали 2.200 хектара пољопривредног земљишта – објашњава пуковник Шегрт. – У овом тренутку земљиште у складу са Законом о пољопривредном земљишту обрађује ВУ „Моровић“ у чијем је саставу погон „Карађорђево“. Организујемо тржишну производњу, без буџетских дотација.
Прошле године, Министарство одбране је предузело низ мера за, како кажу, „трасирање будућности погона ‘Карађорђево’“. Сачињен је уговор о вансудском разграничењу са две земљорадничке задруге у Бачкој Паланци и физички је раздвојено земљиште погона „Карађорђево“.
Покренута је заједничка иницијатива Министарства одбране и општине Бачка Паланка да се насељено место Карађорђево, после неколико деценија стагнације, урбанизује и тиме поправи квалитет живљења овдашњих мештана.
Много се очекује и од споразума Србије са Уједињеним Арапским Емиратима. Сарадња би требало да обухвати и пољопривреду. Министарство одбране предложило је да ВУ „Моровић“, заједно са погоном „Карађорђево“, уђе у вишегодишњу пословно-техничку сарадњу са „Ал Равафед холдингом“ из Абу Дабија, у којој би делило приходе сразмерно улагањима.
У току су припреме за потписивање уговора о тој сарадњи. За погон „Карађорђево“ и комплетну ВУ „Моровић“ то је, после више деценија, први добар знак да би се нешто од некадашњег старог сјаја могло вратити у овај део Бачке.
ЕРГЕЛА ЗА СВЕ ВОЈСКЕ
У САСТАВУ погона „Карађорђево“ је ергела у којој су заступљени коњи расе липицанер, енглески пунокрвни и нонијус и расе хафлингер, која је једна од највећих у Европи.
ТИТОВЕ КОЧИЈЕ
У МУЗЕЈУ ергеле најзанимљивији експонати су саонице и кочије из Титовог периода. Ту и је и пожутела књига утисака, започета 1924. године. Претпоставља се да је најстарија у држави. Обилује хиљадама различитих рукописа, међу потписницима су Тито и Јованка, Милошевић и Мира, Тадић и многи домаћи и страни туристи.
(Новости)
