Pročitaj mi članak

Kanadski milijarder kupio našu banku, pre toga ojadio nikšćku „Železaru“

0

Aleksander Jevsejevič Šnajder, milijarder sa Forbsove liste, novi je vlasnik srpske Expobanke a.d. Beograd. On je juče, upisavši se u Centralni registar hartija od vrednosti, postao stopostotni vlasnik. Iako njegovo ime nije poznato srpskoj, jeste crnogorskoj javnosti, s obzirom na to da je bio vlasnik nikšićke Željezare.

Александер Јевсејевич Шнајдер је, како наводи Форбс, канадски држављанин рођен у Русији. Са четири године се са породицом преселио у Израел, а са 13 у Канаду, где је дипломирао економију.

Још 1994. године, Шнајдер је са пословним партнером, такође милијардером, Едуардом Шифрином, основао Мидланд Гроуп, компанију која се првобитно бавила продајом челика.

Ова фирма је, иначе, регистрована у британском пореском рају, Гернзију.

Фирма је првобитно пословала у Украјини, те је 1999. године купила акције челичане у Запорожју, да би до 2001. дуо Шнајдер-Шифрин имао у власништву 93 одсто фабрике, у вредности од 70 милиона долара.

Према Панамским папирима, поверљивим документима који садрже информације о 214.000 офшор предузећа, Шнајдер је 2010. године продао најмање половину власништва које је Мидланд Група имала у челичани, и то купцима које је финансирала руска државна Vnesheconombank, а које је касније преузела развојна банка.

На Форбсовој листи светских милијардера за 2010. годину, налази се на 773. месту од наведених 937, а његово богатство тада је процењено на 1,3 милијарде америчких долара. Форбс такође наводи да је Шнајдер са Шифрином крајем 2009. године купио неколико бродова, али је напустио бизнис након што је изградио флоту од 34 брода.

Такође, вреност некретнина које Шнајдер поседује мери се у милионима америчких долара, а једна од непокретности коју има је и хотел Кинг Едвард у Торонту, коју је за 50 милиона долара купио од банке Lehman Brothers, једне од највећих инвестиционих банака у свету која је доживела банкрот.

Expobank чији постао јуче није прва банка у Шнајдеровом власништву – он је и већински власник Adriatic банке у Црној Гори.

Према финансијском извештају ове црногорске банке за 2022. годину, једини акционар је привредно друштво Adriatic Capital LLC, са седиштем у Делаверу у Сједињеним Америчким Државама, у којем Шнајдер има власништво од 80 одсто.

Црногорске Вијести наводе да је Шнајдер био и сувласник никшике Жељезаре, коју је купио у јуну 2004. године за 1.000 долара, 500.000 долара социјалног програма и обећање да ће инвестирати још 46 милиона.

Бомба под аутомобилом

Како пишу црногорске Вијести, шест месеци након куповине Жељезаре, под ауди А8, који је био у власништву Жељезаре, а који је возио извршни дикректор вадим Александрович Лејбензон, активиран је екплозив. Експлозија се догодила испред балон-сале под Требјесом, у тренутку када је Украјинац са сарадницима из фабрике играо мали фудбал, али није био повређених.

Шнајдерова компанија тада је добила Жељезару за свега 1.000 долара, а Влада је преузела дугове од 60 милиона.

Према уговору, две трећине износа рачуна за струју такође је плаћала Влада, а из буџета су исплаћене и отпремнине за тада утврђен вишак од 500 радника.

Украјинац под чијим се аутомобилом нашла бомба привлачио је пажњу јавности и због судског спора који је уследио након што га је, у децембру 2004. године извршни директор Групе за промејен (ГЗП), а сада посланик Демократског фронта Небојша Медојевић тужио за клевету.

Представнизи ГЗП тада су оптжили Мидланд и тадашњег дирекора да су Жељезару оштетили за 2,2 милиона еевра, да не плаћају порезе и доприносе на плате, да производе из Жељезаре продају својим фирмама далеко испод цене и да мало улажу у модернизацију. Лејбензон је узвратио контра-тужбом да су фирме у власништву чланова ГЗП од Жељезаре зараживале и по 450.000 евра, што је био повод за тужбу за клевету.

Он је са позиције извршног директора склоњен 2005. године уз образложење да је распоређен на ново радно место, а убрзо након тога је Миланд напустио Жељезару, оставивши је у дуговима.

Везе са Трампом

Шнајдер је склопио парнтерство са бившим америчким председником Доналдом Трампом ради изградње његовог интернационалног хотела и куле у Торонту. Шнајдер је, 2007. године, одлучио да за себе задржи изграђени пентхаус чија је вредност тада процењена на 20 милиона долара. Читаву деценију касније, 2017. године, наводно је управо Шнајдер био једна од кључних карина између Трампа и руске владе.

Он је наводно користио приходе од продаје челичане коју је имао у Украјини како би делимично покрио прекорачење трошкова у Трамповој кули.

Док је Шнајдер пословао са Трампом, његов пословни партнер добио је, 2016. године, руско држављанство, декретом коју је потписао Путин.

Бизнисмен у спорту

Шнајдер је, у фебруару 2005. године, купио Џордан Гранд Прик за око 50 милиона америчких долара и преименовао га у Midland F1 Racing, да би га годину и по дана касније продао компанији Spyker Cars. Израелски фудбалски клуб Макаби Тел Авив такође је доспео у Шнајдерове руке, у децембру 2007, за 12 милиона евра, али га је продао у августу 2009. године за 20 милиона евра.