Dok kamatne stope na potrošačke kredite padaju, teško da ćemo u dogledno vreme moći da računamo i na niže provizije za plaćanje računa koje su, očigledno, slatka zarada za bankarski sektor.

Последњих пет, шест година у појединим банкама те накнаде су увећане и до пет пута, показује истраживање „Политикиног” „Потрошача”.

Тим портала „Каматица” прво испитивање о износу провизија у банкама у Србији спровео је још 2008. године. Тада је у 22 банке такозвана минимална провизија била 20 динара. Тест је поновљен за годину дана када су дошли до податка да је свега 11 задржало исту цену. Шест година касније, провизије које за исту услугу банкари наплаћују грађанима (онима који нису клијенти банке) су између 45 и 150 динара. У највећем броју њих та накнада по сваком рачуну износи од 60 до 100 динара.

Како просечна породица месечно мора да измири бар пет различитих задужења, уопште није свеједно где плаћате струју, телефон, грејање, спортске активности деце, разне таксе… Препорука је да се (уколико већ не користите „онлајн” плаћање) определите за матичну банку. У том случају услуга ће бити бесплатна или ћете провизију платити са одређеним, не тако малим умањењем. Друга могућност је да стрпљиво станете у дугачак  ред у пошти где је традиционално ова накнада најмања – 35 динара (али само за износе рачуна до 3.500 динара). Свакако се пре плаћања рачуна распитајте колика је провизија. Банке су дужне да истакну цене свих услуга и обично ценовник можете наћи на пулту у виду дебеле укоричене свеске.

Стручњаци објашњавају да се у време финансијске кризе и недостатка средстава логично смањује кредитно ангажовање банака, те и заинтересованост за кредитним аранжманима са клијентима, што доводи до поскупљења маржи на споредним (пратећим) банкарским пословима.

– Нема никакве логике због чега су банке толико подигле висину провизија. Са друге стране и ми смо криви што је тако. Морамо да будемо одговорнији према нашем новцу и да се, ако нам је цена превисока, окренемо и одемо. Банке профитирају на нашој неодговорности према сопственом новцу – каже Душан Узелац, директор портала „Каматица”.  Банке, додаје, не желе баш да вас потпуно одбију као клијента. Зато су њихове активности све више усмерене на то да приволе грађане на „и бенкинг”, где провизије или не постоје или су минималне – 10 до 15 динара по трансакцији. За њих је то најјефтиније. Друго је питање, каже наш саговорник, у којој су мери наши грађани спремни да користе могућности „онлајн” плаћања рачуна.

– Са друге стране, филијале коштају доста. Не заборавимо да је у Србији прошле године затворено између 60 и 70 филијала и да су компаније у овом сектору проналазиле начине како да одрже пословање. И подизање провизија је један од начина. Свакако,

банке би биле најсрећније када би могле само да продају кредите, али у реалности се не догађа – истиче Узелац.

Izvor: Politika.rs

Oznake: banka, kredit