Прочитај ми чланак
После 1916. године, мало ко је веровао да Србија још увек постоји. Држава је била окупирана, народ покорен, а војска,Влада и краљ расејани по Европи. А онда је управо та „непостојећа војска” решила судбину „Великог рата”.
Стешћена од непријатеља са свих страна, после огромне борбе и великих губитака до 1915. Србија је имала само још једну опцију – повлачење.
Са војском, Владом и остарелим краљем Петром бежао је и народ. Пут је водио преко неприступачних предела Албаније.
Био је ово јединствен случај у историји – практично цела једна држава се повукла са своје територије и привремено настанила на другој. Ипак, управо ово се десило – острво Крф је постало „други дом” за све оне који су преживели голготу у Албанији.
Од априла 1916. опорављена војска је превожена у Солун где су се већ налазиле француске и британске трупе. Иронично, овај фронт је сматран споредним, скоро небитним јер се веровало да ће рат одлучити борбе на западу. Тако је било све до 14. септембра 1918. године и велике офанзиве.
Многи историчари су забележили силну жељу Срба да се што пре врате у домовину. О њој се стално причало, њој су певане песме, Србија је сањана!
Када је пробој коначно почео, српску војску више нико није могао зауставити!
Српски војници марширали су по 17 сати дневно, па их је тешко сустизала и коњица! Бугарски војници су у страху бацали оружје и бежали вичући како „иду мртви”!
После недељу дана, трупе су прешле Вардар чиме је Солунски фронт пробијен.
29. септембра Бугарска је капитулирала. Ово је била огромна победа за савезнике – из рата је избачена војска од 700.000 војника, а немачка команда је наредила опште повлачење.
Цар Вилхелм је, огорчен, послао телеграм бугарском цару: „62.000 српских војника одлучило је рат. Срамота!”
На крају, цифре су биле готово нестварне – српска војска је за 45 дана прешла око 600 километара потискујући непријатеља и ослобађајући Србију. 1. Новембра ослобођен је Београд.
После пораза на Солунском фронту, Централне силе су затражиле примирје. Борбе су у И светском рату окончане 11. Новембра 1918. године. Негде тих дана лондонски „Манчестер гардијан” је написао: „Ма колико била велика улога Француза у победи, данас цео свет мисли на Србију”.
(Дневно.рс)
