Pročitaj mi članakReporter "Novosti" na putu od Srbije do Atine, pored najpoznatijih letovališta na Halkidikiju i u olimpskoj regiji
КАДА је објављена вест да ће грађани Србије моћи потпуно слободно да прелазе границу са Бугарском, а Северна Македонија додатно продужавала ванредно стање и држала рестрикције на граничним прелазима, за оне који су желели у Грчку наметнуло се једино могуће „бугарско“ решење. И оно ће бити актуелно све док се не подигну рампе у Северној Македонији у којој је на снази ванредно стање које ће трајати, како је најављено, све до 14. јуна.
Фото: Илустрација
Полазак на пут дуг 1.200 километара, после већ усвојене корона-рутине, изазива извесну стрепњу и опрез. Шта ће бити на границама, упркос најавама да је „све регуларно“? Какав је пут? Има ли застоја и гужве на уласку у Грчку? А, најважније питање било је шта ће грчки полицајци и цариници тражити?
Нико, рачунајући и званичне институције, није са сигурношћу могао да одговори да ли је потребан пи-си-ар тест стар 72 сата, или шта се догађа ако те на крају пусте у Грчку. Да ли се иде у карантин, самоизолацију, или те тестирају на граници па чекаш „мејл пресуду“?
Како одмичу километри, тензија пада. Навикавамо се полако на оживелу природу дуж савршеног ауто-пута, после колективног страха и присутне депресије код већине својих времешних исписника. Скретање код Ниша дефинитвно исписује „нову реалност“ на путу ка Егеју.
Напуштамо трасу ка Лесковцу, Врању, Прешеву и крећемо правац Пирот, Димитровград, Бугарска. Црн асфалт се пресијава на јунском сунцу, аутомобила ни за лек, километри се нижу. Пред саму границу пунимо резервоар, не знајући да је цена горива у Бугарској потпуно иста као у Србији. Просто не осетиш тих 330 километара до границе.
На граничном прелазу госпођа из „ризичне групе“ нам дели формуларе на бугарском језику. Десетак ставки које треба попунити, али она је убедљива: не треба ништа друго, само број пасоша, име и презиме и потпис.
Љубазна, јер вероватно и сама зна да је формалност у питању и да свако треба да одради свој део посла без сувишних питања.
Неколико аутомобила пред полицијском контролом.
– „Куде путуваш“?
– „Грециа“
– „Благодарам, на добар час“
Печат.
Први километри су комбиновано ауто-пут, локални асфалтирани у оба правца. Приближавамо се западном прилазу Софији на одличном ауто-путу, који је очигледно као обилазница у широкој употреби и становника главног града. Мноштво камиона, трговачких комбија и аутомобила прави гужву, али се срећом брзо издвајамо на пут чији је коначни циљ Кулата, гранични прелаз са Грчком. Све иде глатко и просто се човек запита због чега је толике године форсирао македонски правац, упркос доскора лошим деловима пута, нељубазним полицајцима. Можда што је било некад наше?
ВИЊЕТЕ МОГУ И ОНЛАЈН У МОНТАЖНОЈ кабини на прелазу Калотина, десетак људи, сви са маскама, чекају у реду да купе вињету као надокнаду за вожњу на ауто-путу. За седам дана она кошта осам, а за месец дана 15 евра, и могу да се купе и онлајн. Дужина пута је 232 километра. За Бугарску и Грчку није потребан зелени картон, док за Македонију јесте.
Међутим, та дилема се распрши оног тренутка када се прође табла Благојевград. Силазак са ауто-пута значи заузимање позиције у непрегледној колони дугој педесетак километара. Обилажење је немогуће, јер по десетак приколица се увезало у змију на точковима, па оних неколико камиказа који су се упустили у авантуру претицања само што нису бежали возачима камиона у крило, када би се појавиле исте такве грдосије из супротног смера.
Некако је та дневна мора прошла, повративши веру у „македонски путни правац“, када смо стигли до Кресне и поново се укључили на нову деоницу ауто-пута. Убрзо се појавила и ознака гранични прелаз Кулата. Видљиве су биле и грчке плаво-беле заставе. Гранични прелаз је обједињен, а посао обављају само Грци на свом делу прелаза Промахонас.
Поново нема гужве, а на три шалтера добија се печат у пасош, провере да ли сте становник Грчке, и на трећем узму личне податке да Цивилна заштита може да провери да ли се придржаваш самоизолације од седам дана. Овако у Грчку могу да уђу и пословни људи из Србије уз гаранције домаћина, док ће за туристе из Србије овакав начин уласка, без карантина, важити од 15. јуна.
Нижу се табле Серес, Солун, раздвајање за Халкидики, Катерини, Лариса… Полупразно, некако тугаљиво, још се Грци нису опустили, а већ је јун. У мотелима касиркама се чак омакне и осмех?!
Коначно Атина.
Први утисак после три и по месеца је да се вечита и заглушујућа бука мало примирила. Возачи су спустили ниво уобичајене бахатости, град је некако питомији, море као да је још лепше него што је било.
