Pročitaj mi članakKoliko god da presudnu ulogu u odabiru turističkog aranžmana igra cena toliko je i važno obratiti pažnju i koja banka stoji iza turističke agencije i po kom kursu ćemo platiti rezervaciju.
Ово је једна од битнијих ставки иако многи на то не обраћају пажњу, упозорава финансијски портал „Каматица”. Како објашњавају, туристичке агенције нису финансијске установа тако да самe не могу да одређују курс, већ користе курс банке у којој имају отворен рачун. Плаћa сe по продајном курсу на дан уплате који је увек већи од средњег или куповног курса.
– Мало је оних који знају да се том приликом не обрачунава продајни курс, већ ефективни продајни курс који од њега може бити виши и 10 одсто – објашњава Душан Узелац, директор „Каматице”. Ефективни продајни курс је курс који се плаћа приликом плаћања ка иностранству. Практично, ми агенцији плаћамо у динарима, она их претвара у евре и плаћа наше аранжмане. Пошто се наплаћује у иностраној валути агенција мора да обави конверзију, и то по ефективном курсу матичне банке. Уз сијасет наметнутих провизија од којих годишње убирају, како је објавила „Политика”, око 60 милиона евра, банкама је пружена прилика и да зарађују на мењачким пословима у сектору туризма. Агенције се, наравно, штите од губитка тако што ту разлику у курсу пребацују на клијенте. Главно је питање због чега туристичке агенције не исказују цене аранжмана у динарима. Наш саговорник истиче да се овакав хаос на тржишту створио јер не постоји регулатива која би наметнула другачија правила.
Уз гомилу наметнутих провизија од којих годишње убирају, како је „Политика” објавила, око 60 милиона евра, банкама је пружена прилика и да зарађују на мењачким пословима у сектору туризма.
– Агенције су љуте на банке, путници на агенције и свако на свакога јер не постоји воља државе да једном засвагда реши проблем код производа чија се цена исказује у другим валутама – сматра наш саговорник, додајући да би све лако могло да се реши забраном исказивања цене у другим валутама. Тако би се поједноставио однос између агенција и клијената. А док се то не догоди, он саветује грађанима да се пре плаћања аранжмана распитају који је курс важећи код банке код које агенција има отворен рачун. Како каже: „Тако ћете избећи да плаћате летовање скупље само зато што је агенција везана за банку која има много виши курс у односу на остале.”
Купци туристичких аранжмана већ неколико година указују на то да агенције аранжман обрачунавају по вишем курсу банке, који је већи него у мењачницама. Министарство трговине, туризма и телекомуникација средином маја ове године најавило ја да ће предложити да агенције цену аранжмана изражавају у динарима (а не у страној валути), али само за путовања у Србији, из чега се може закључити да ће ситуација са иностраним аранжманима остати и даље непромењена.
Речено је да постоји предлог да се курс који је неповољан по путнике не примењује на домаће дестинације, односно да није нужно да цена за домаће дестинације буде изражена у страној валути, јер ни саме агенције не плаћају у девизама. Правилник који је у процедури ближе ће уредити ову област водећи рачуна да ни саме агенције не трпе штету када имају обавезе плаћања у девизама према иностранству, као ни сами путници.
Александар Сеничић, председник Јуте, каже да јесте заступник плаћања аранжмана за иностранство у динарима, будући да је инфлација стабилна и више нема разлога да тако буде.
– Али ако се то догоди и држава пропише да обрачунавамо цену по средњем курсу, истог тренутка ће аранжмани поскупети између два и пет одсто. Агенције ће то урадити да би се заштитиле јер и оне морају да купе девизе. Увођење тих измена било би најпоштеније јер вас више неће интересовати који је курс када уплаћујете аранжман – каже Сеничић.
Могућност да се цене аранжмана везују за страну валуту за Дејана Гавриловића из „Ефективе” је непоштена пракса која би морала да буде прекинута. Ако се уз то дода и чињеница да банке имају неколико продајних курсева, један за мењачке послове на благајни, а други за плаћање кредита или туристичких аранжмана, долазимо до тога да су грађани вишеструко оштећени.
– Ако аранжман кошта 500 евра, само на разлици између продајног курса банке и НБС-а разлика је хиљаду динара. А ми немамо избора већ смо везани за услове банке са којом послује агенција. Најпоштеније би било да плаћање буде по средњем курсу, па нека се агенције срачунају. И нека нам све искажу у динарима. Зашто би изражавали у еврима када су они већ уградили своју зараду у цену коју нам наплаћују – сматра Гавриловић.
НБС: Решење је званични средњи курс
У Народној банци Србије кажу да туристичке агенције приликом продаје туристичких аранжмана могу да уговоре продају у девизама, док је плаћање искључиво у динарима.
Ово им је омогућено и Законом о трговини и Законом о девизном пословању којим се дозвољава уговарање у девизама уз обавезу наплате у домаћој валути.
– Питање примене курса који ће туристичка агенција користити приликом обрачуна цене аранжмана израженог у страној валути није изричито регулисано прописом Народне банке Србије – кажу у НБС и додају да би било сврсисходно да туристичка агенција приликом обрачуна цене изражене у страној валути користи продајни курс банке са којом послује организатор путовања (из курсне листе те банке за девизе) или званични средњи курс Народне банке Србије који важи на дан уплате.
Истовремено указујемо да је туристичка агенција сагласно закону који уређује заштиту потрошача у обавези да свог клијента упозна са свим условима из понуде па тако и о томе који ће курс применити пре закључења уговора.
– Народна банка Србије ће подржати сваку иницијативу која се односи на решавање овог проблема – наводе за „Политику” у НБС-у.
