Ратни ветерани и чланови друштва руско српског пријатељства “ Косовско огњиште “ из Косовске Митровице окупили су се код споменика Бели анђео и одали почаст и помен пуковнику пилоту Миленку Павловићу, који је погинуо на данашњи дан 1999. године, и свим осталим жртвама НАТО агресије.

Повод оваквог окупљања како су истакли чланови Друштва руско-српског пријатељства је „Традицијом против заборава“. Тог 4.маја 1999.године 41. дана рата погинуо је пуковник пилот Миленко Павловић.

„Поред њега погинули су и Живота Ђурић и Зоран Радосављевић који је рођен у Приштини“, рекао је Верољуб Петронић из Друштва руско-српског пријатељства и додао да „морамо да учимо нашу омладину и наш народ и да их стално подсећамо ко су били наши хероји, и да причамо о нашим жртвама, ми поштујемо и туђе жртве, али свако своје највише треба да поштује. Ако ми не будемо поштовали наш народ, и наше жртве у тудјини их неће поштовати“, рекао је Петронић.

Из удружења истичу да се надају да ова акција неће бити једина, и како су рекли  покренуће петицију да у Косовској Митровици бар једна улица добије назив пуковника пилота Животе Ђурића“, јер је он први погинули пилот на Косову и Метохији.

Бесмртни Херој – Пуковник Миленко Павловић

Миленко је рођен у породици Милорада и Радмиле Павловић, у селу Горњем Црниљеву 1959. године. Прва 4 разреда основне школе завршио је у родном месту, а следећа 4 у Осечини. Средњу војну школу је завршио у Мостару. Иако је најпре одбацио ту могућност, касније се ипак одлучио за професију војног пилота и наставио школовање као питомац Ваздухопловне војне академије у Подгорици, Пули и Задру. Од 1982. године службовао је у Батајници. Два пута ванредно је унапређиван: у мајорски и чин потпуковника.

Бомбардовање Савезне Републике Југославије затекла га је на дужности команданта 204. ловачког пука, чије је седиште било измештено у Стару Пазову. Летачка техника је била на изузетно слабом нивоу одржавања и несигурна. До тог 4. маја неколико авиона је изгубљено услед разних кварова који су се обично дешавали непосредно по узлетању.

Тог 4. маја 1999. око 12 часова примећена је већа група НАТО авиона која је дејствовала у правцу Ваљева, углавном на фабрику муниције Крушик, као и на војна складишта у селу Причевић. Команду да полети добио је један од млађих официра. Међутим, потпуковник Павловић је телефонском везом наредио да се позвани пилот задржи и уместо њега је он полетео ка Ваљеву са својим авионом МиГ-29, № 18109. Убрзо се нашао над Ваљевом, међутим, после самог узлетања му се покварио генератор наизменичне струје тако да је остао без радара.

Павловић се упустио у неравноправну битку против 16 НАТО авиона, успео да их збуни и чак натера у бекство смелим наступањем али је, нажалост, убрзо, око 12:45, био погођен са три ракете, испаљене од стране холандских пилота са авиона Ф-16 фајтинг фалкон који су били западно од Тузле те их он није ни приметио. Погинуо је још у ваздуху. Последње речи су му биле: „Имају ме!“

Остаци његовог авиона пали су у село Петница. Сахрањен је 6. маја 1999. на Бежанијском гробљу. Иза себе је оставио супругу Славицу, и синове Срђана и Немању. Одликован је постхумно Орденом за храброст и Златном летачком значком.

(Погледајте снимак од 7. минута)

Извор: ТВ Мост, Србин.инфо; видео: ТВ Мост

Oznake: Milenko Pavlović, NATO, rat 1999, srpski pilot