Pročitaj mi članak
Генерал Јово Поповић је умро 2001. године, али је и после преве деценије трећег миленијума остао загонетна личност. Био је носилац „Споменице 1941” и народни херој, али његово име и лични подаци нису исписани у ратним, војним и цивилним енциклопедијама и зборницима. Понекад се чини да овај војни и полицијски обавештајац и безбедњак као да није постојао!? Међутим, и данас се у јавности говори о генералу Јови Поповићу као творцу тајних шпијунских метода, антидиверзантских обука и вештачења, система за безбедност на стадионима и, изнад свега, као верном Титовом чувару и двојнику.
Као Титов поверљиви човек за тајне операције, био је командант Штаба за интернационалну помоћ несврстанима и ослободилачким покретима у Африци и Азији. Та помоћ је почела да се остварује још крајем Другог светског рата, када је Тито помагао грчке комунисте и партизане. Јово Поповић и Петар Лучић су обучили стотину Грка да рукују овом врстом наоружања. Грчки генерал Маркос је тада, преко југословенске тајне службе, добио надимак “грчки Тито”.
Генерал Поповић је био кључна личност у личној безбедности Јосипа Броза Тита. У „мерцедесу” с бројем 777 полазио је као претеча да испита сигурност путева, пруга и објеката где ће се Тито кретати и боравити. Поповић је, аутору ових редова, признао да је био Титов двојник. Показао нам је фотографију на којој Тито и он стоје на прозору „плавог воза”. Док је Тито спавао, генерал би иза затвореног прозора, обучен у маршалску униформу, уместо Броза махао народу поред пруге…
– У Титово време, из безбедоносних разлога, постојао је и лажни “плави воз”. Та композиција, са два вагона, коришћена је као извидница, али и као маска да се не би знало којим возом Броз путује. Дешавало се и да сам ја глумио Тита и у тој, лажној композицији – поверио ми је генерал Поповић, и показао фотографију на којој се види да су Броз и он слични по висини, крупној глави и боји лица.
Јово Поповић је, док је био Титов двојник, сарађивао са пријатељима из Трећег света и био веома популаран код Арапа и Палестинаца. Био је инструктор који је обучавао Гадафијеве специјалце и Арафатове војнике. Та помоћ Југославије, односно тајне службе “пријатељима” из света, огледала се у обуци, наоружавању, финансирању и политичком покровитељству тих организација, па чак и када су неке од њих (“Црни септембар”, “Муслиманска браћа” и “Национална арапска омладина”) биле антикомунистички и антијугословенски оријентисане. У тим пословима најактивнији су били генерал Јово Поповић, испред КОС-а, односно војске, и виши инспектор Јово Милош, испред СДБ Југославије. Поповић је био војни стручњак за лако и тешко наоружање и експлозивна средства, којег су ценили Насер, Гадафи, Садам Хусеин, Арафат, Асад и други несврстани лидери.
ПОДЗЕМНА УТВРЂЕЊА
Као директор Института за безбедност, градио је подземне команде ЈНА по Југославији, али и у пријатељским, несврстаним земљама. Те тајне тврђаве су, због своје функционалности и заштите од непријатељских напада, биле узор по коме су Садам Хусеин, цар Хајле Селасије и пуковник Муарем ел Гадафи, уз помоћ југословенске оперативе, градили своја подземна утврђења. Када су Американци упадали у кабинете Садама Хусеина и Гадафија, морали су најпре да провале у бункере који су прављени по Титовим наређењима и упутствима генерала Јове Поповића.
(Вечерње новости)
