Pročitaj mi članak
Следећи генерални секретар УН-а могао би да буде Вук Јеремић, пошто се очекује да нови први човек Светске организације дође из редова источно европских земаља, пише „Ројтерс“. Јеремић, у интервјуу за британску агенцију, није желео да говори о будућим плановима, али, ипак, није искључио ту могућност.
Бројне дипломате у Уједињеним нацијама помињу садашњег председника Генералне скупштине Вука Јеремића као потенцијалног кандидата за новог генералног секретара светске организације, када се у децембру 2016. године заврши мандат Бан Кимуну, наводи агенција Ројтерс.
Следећи генерални секретар УН, наводи британска агенција, очекује се да ће доћи из редова источно-европских држава, кроз поступак ротације шест регионалних група у УН.
Јеремић, у интервјуу за Ројтерс, није желео да говори о својим будућим плановима, осим повратка у Србију, где је члан парламента.
Председавајући Генералне скупштине УН, ипак, није искључио могућност да се кандидује за место генералног секретара.
Први велики изазов Јеремићу, који је најмлађи председник Генералне скупштине у историји УН, биће палестинско гласање, оцењује агенција.
„Палестински захтев за статус државе која није чланица, што је више од тренутног статуса ентитета у Уједињеним нацијама, највероватније ће бити прихваћен и о томе би Генерална скупштина УН могла да се изјашњава у другој половини новембра“, рекао је Јеремић.
Пошто прошле године нису успели да обезбеде чланство у УН, због противљења САД, палестински председник Махмуд Абас је прошлог месеца рекао да ће од Генералне скупштине УН тражити да за Палестину прихвати статус државе која није чланица УН.
Јеремић је, у интервјуу Ројтерсу, рекао да је Абас у контакту са државама чланицама УН и да би гласање о том питању могло да се очекује следећег месеца, убрзо након америчких председничких избора заказаних за 6. новембар.
„Ако они одлуче да наставе даље, после консултација које имају, многи очекују да ће тај захтев проћи“, рекао је председник Генералне скупштине УН.
САД и Израел су упозориле Палестинце да не траже нови статус у УН, истичући да би то могло да има финансијске импликације на финансијску помоћ палестинским властима.
Забринутост због финансирања
Ројтерс наводи да су дипломате у УН забринуте због могућег смањења америчког учешћа у финансирању светске организације. Америка је уз Јапан највећи донатор УН и у укупном буџету учествује са 22 одсто новца за буџет УН.
Јеремић је истакао да не жели да држи предавања Вашингтону, али је изразио забринутост због могућег смањења финансија за УН.
„Мислим да не би било у интересу САД да смање финансијску помоћ, али ја нисам у позицији да им кажем шта би требало да раде. Они знају шта је најбоље за њих, и тако ће урадити“, рекао је председник ГС УН.
Амерички Конгрес је прошле године замрзао око 200 милиона долара помоћи Палестини, пошто је она покренула питање свог чланства у УН. Такође, САД су укинуле финансирање УНЕСКО-а, пошто су у своје пуноправно чланство прихватио Палестину.
У Вашингтону је још деведесетих усвојен закон којим се забрањује да та земља финансира организације УН које дају пуноправно чланство свима који немају „међународно признате атрибуте“ државе, наводи Ројтерс.
Палестина би, у случају да уђе у УН са статусом државе која није чланица, могла да уђе у многа међународна тела, као што је Међународни кривични суд, и да подноси тужбе против Израела због наставка окупације.
Ројтерс процењује да би за нови статус Палестине у УН могло да гласа између 150 и 170 држава, од 193 чланице светске организације.
Као један од циљева током свог председавања, Јеремић је навео проналажење начина за побољшање сарадње између Генералне скупштине УН и Г20, као и ревитализацију саме Генералне скупштине.
( РТС )
