Прочитај ми чланак

ИЗУМ ГОДИНЕ: Патент младе Српкиње одушевио Француску академију наука

0

Француска Академија наука прогласила је патент младе српске дизајнерке Александре Петрићевић (22) изумом године. Она је дизајнирала "Утероскоп", апарат помоћу којег ће се радити безболне интервенције на грлићу материце.

Александра живи у Француској и дизајнер је медицинских помагала. У сарадњи са лекарима, али и члановима породице који су већ осмислили неке патенте, дошла је до решења за свој изум.

Она за „Блиц“ прича како је уопште дошла на идеју за изум и ко јој је у свему томе помогао.

Користимо инструменте пронађене још давне 1879.

– Сви заштитни елементи су одговор на питања и жеља гинеколога са којима сам комуницирала. Претходних годину дана проучавала сам анатомију материце, као и инструменте и актуелне методе. Изненадила сам се грубим инструментима и начином на који се примењују. Просто је невероватно да толико напредних технологија постоји, да се свакодневно користе као луксуз и комфор, а да су они важнији него инструменти у медецини. Ми и даље користимо нехумане и застареле методе. Неки од њих се користе још од 1879. године, као на пример метални дилататори по Хегару. И зато ми је драго да се о мом изуму прочуло и у Србији, јер је ова иновација за мене велики напредак за женски свет – објашњава Александра.

Утероскоп је направљен од пластике и штити од повреда, перфорација, уношења бактерија и смањивање бола током гинеколошког прегледа.

– Његовим коришћењем може се избећи употреба тоталних анестезија, али и одлазак у операциону салу, јер се преглед овим помагалом може обавити у амбуланти. Може се користити за обичне прегледе и, наравно, за веће интервенције, као што је циста на материци, гинеколошки карциноми, киретаже. Утероскоп задржава отворен канал грлића материце и зато штити материцу, јер се тако избегава директан контак и обезбеђује да интервенција прође без било каквих нежељених ефеката – истиче Александра.

Производња ће бити у Србији

Проглашењу за патент године присуствовало је више од 300 привредника и банкара из целог света. Већ су тада потписани бројни уговори. За производ су заинтересоване бројне земље ЕУ, али и остатка света, а први утероскопи већ су испоручени Швајцарској. Међутим, Александра је одабрала да се ипак у Србији крене са фабричком производњом.

– Мој изум финансира Француска банка за развој иновација, а за конструкциони пројекат специјалних алата и њихову производњу је ангажована компанија „ПМ инзињеринг“ из Чачка која ми са њеним стручним тимом даје подршку за производњу свих тих елемената. Производња утероскопа почеће у фирми „Спектрум“ из Чачка. „Бизнис медијација“ је фирма коју сам одабрала и предложила да организује производњу и извоз – каже Александра.

Њен план је да се у Србији производе и извозе све потребне количине широм света са проширивањем капацитета који могу бити милионски, јер се годишње у свету обавља између 300 и 400 милиона интервенција на материци.

– Надам се да ће ми и држава Србија изаћи у сусрет неким субвенцијама за производњу и извоз – искрена је ова двадесетдвогодишњакиња.

Није први проналазач у породици

На проналажењу овог апарата помагали су јој и чланови породице, који већ имају патентитране изуме.

– Моји старији чланови породице још осамдесетих година у Француској су унапредили технологију из области телекомуникација. Целог живота су ме учили да размишљам само о стварима које не постоје и које ће користити бар 10 до 20 одсто популације из било које области. Определила сам се за медицину – прича Александра.

Тренутно ради на следећем патенту, хистероскопу, који ће бити патентиран и заштићен за око месец дана. И на овом патенту метални део ће бити замењен пластичним, а интересантна је чињеница да ће инструмент за једнократну употребу бити повољнији и до 50 одсто од самог процеса стерилизације инструмената који су до сада коришћени вишекратно.

– О хистероскопу не могу тренутно рећи више, јер то није мој патент, а у току су преговори о интегрисању два инструмента у један где се тражи моја сагласност. Обликујем тренутно нове идеје и посвећујем се здрављу жена, које је невероватно запостављено – закључује Александра.