Прочитај ми чланакХрватска национална заједница у Србији већ десет година указује на проблем са уџбеницима на хрватском језику.
То питање разматрано је и у билатералним односима Загреба и Београда, а помак је учињен када је Влада Србије издвојила новац за уџбеника на језицима свих националних мањина.
То се везује за интензивирање преговора са Европском унијом. Управо је то тема због које је Хрватска одлучила да блокира отварање поглавља 26.
Оплошје или површина коцке? У Уџбенику из математике, из којег уче ђаци у Таванкуту, дефиниција из геометрије дословно је преведена на тај језик, формула је остала на српском. Сличних нејасноћа има и у уџбенику из хрватског језика.
„Па, ученици су збуњени, не знају који термин сад да користе. Некад науче нешто на хрватском, па онда у уџбенику буде на српском написана, па онда питају што то значи“, каже Јосипа Којић, наставница хрватског језика.
Проблем није садржај, већ то што свих ових година, осим ове године, уџбеници нису стизали на време, кажу родитељи чија деца похађају наставу на хрватском језику.
“Деца су јурила по библиотеци, тражећи сами књигу, значи постојала је велика небрига Хрватског националног вијећа да дете добије књигу првих дана школске године.”, наводи Иванка Иванковић.
У Хрватском националном већу истичу да су од 2012. почели, о свом трошку, да преводе уџбенике. Ипак, и даље недостају национални додаци, који осликавају специфичности тог народа. Том делу посла, кажу, још нису стигли да се посвете.
“Националне додатке ћемо радити, ми до сад то нисмо могли, јер смо се исцрпљивали у превођењу за ниже разреде основних школа, а камоли да радимо ауторске и националне додатке. То је уобичајено, то је и српска национална заједница у Хрватској има посебне националне додатке који се тичу псоебно за српску историју”, каже Славен Бачић, председник Хрватског националног већа.
Хрватско веће очекује и израду уџбеника за средње школе. Из министарства просвете Србије стиже објашњење.
“Они морају дати и леткоре и поступак како се то изводи, значи њихов савет мањински. Иначе, да ми то урадимо, било би да им ми то намећемо”, наводи Младен Шарчевић, министар просвете.
У основној школи, с почетка приче, у Таванкуту на северу Војводине, од скоро 90 одсто ђака хрватске националности, само десет одсто похађа наставу на матерњем језику. Тај процент у осталим деловима Србије је још мањи. Два су разлога такве статистике – недостатак уџбеника и страх од осуде заједнице у којој живе, сагласни су и наставници и родитељи.
