Pročitaj mi članak

Islamski teroristi preko Bugarske pomažu mudžahedinima u Srbiji i BiH

0
vojbih
 
(Глас Русије)

 

Према речима бившег шефа бугарске тајне службе генерала Кича Кирова, Бугарска је постала транзитна земља за исламске терористе. Ту се налазе њихове ћелије, које пружају подршку муџахединима у Босни и Херцеговини и на Косову.

Поред тога, постоје подаци да се део босанских терориста тамо само умирио и да чека свој тренутак. ЦИА, такође, наводи податке да су босански ветерани учествовали у отмицама и убиствима америчких грађана у Ираку. Бомбе, постављене у возу у Мадриду у марту прошле године, када је убијено 191 особа, произведене су у БиХ.

Поред ових центара за обуку милитаната, у Босни незаконито делују логори у Травнику, Бугојну, Бихаћу, Цазину и Великој Кладуши. Тамо се налазе кампови исламске организације „Фуркан“. Ту су „Идеална босанска будућност“, фондација „Ал-Харамаин“, „Добротворна фондација Ал-Насхаб Ал-Акса“, „Џемиат Ал-Фуркан“ и „Таибах ал-Фуркан“. Њима руководи имам једне од сарајевских џамија. Он има блиске контакте са алжирским терористима и побуњеницима. Он је сада један од лидера Вакуфске банке, преко које стижу значајни износи за припрему и организацију напада милитаната широм света. Главни финансијер је Фондација „Ал – Харамаин“.

У двема резолуцијама Савета безбедности УН из 2002, она је наведена као терористичка организација, веома блиска „Ал-Каиди“. Без обзира на то, Вакуфска банка и њено руководство се опуштено баве финансијским трансакцијама у центру Сарајева, који је препун не само хиљадама припадника мировних снага, већ и стотинама најбољих шпијуна из целог света, а посебно из САД.

У Сарајеву се прислушкују сви мобилни и фиксни телефони, контролише се електронска и друга пошта. Западне амбасаде се жале да су Американци преузели контролу над целим градом и свим становима, где бораве дипломате. Потпуна контрола, ипак, омогућава терористима,оставших након потписивања Дејтонског споразума, да несметано раде у Сарајеву, Зеници и другим градовима.

Не треба заборавити да су Американци у Тузли изградили најсавременију војну базу у Европи. Ту је изграђена неприступачна тврђава, која контролише радио- и електронским путем читави југ Европе. И поред тога, ЦИА никако не може да лоцира муџахедине и терористе.Информације о активностима Вакуфске банке објавила је адвокатска канцеларија из Њујорка. Велике своте новца добија и друга босанскабанка „Депозит банка“. За пет година, фондација „Ал-Харамаин“ је у тој банци уплатила 8 милиона долара. Након што је фондација, на крају, ипак затворена у Босни, на њеном месту је одмах васкрсло спортско друштво „Везир“, на чијем челу се нашао бивши шеф фондације „Ал Харамаин“ у Травнику – Албанац Сафет Дургути. Он је веома близак са Хасаном Ченгићем. Он сам је политички и верски радник и један од најбогатијих људи у БиХ (његово богатство се процењује на 2 – 2,5 милијарди долара).

Постоје на десетине ових структура – „Глобал Релиф“, „Међународна добротворна фондација“, „Сираф“, „Иститк Амет“ и други. Њих свако мало забрањују, а оне се поново појављују у истом месту, само под другим именима. Све је рађено под изговором помоћи сирочадима и угроженима, и изгледа сасвим невино. А заправо, у Сарајеву и Босни одавно не само да царује организовани криминал и међународни тероризам, већ се тамо стварају и базе за промоцију исламизма у региону.

Босна, Косово, Македонија су одавно у зони интереса Осаме бин Ладена и његових људи. Тако је координатор за Балкан Омар Авлади 2003 године боравио у Босни. Американци га нису хватали, само су повисили мере безбедности. Посебну пажњу су посветили заштити својих база, владиним агенцијама и различитим међународним организацијама. На томе се све завршило. Омар Авлади је посетио своје потчињене, дао им упутства и новац. Након тога су се догодили бомбашки напади у Мадриду и Лондону. Тако су Сарајево и муслиманска Босна са илегалним милитантима, током 10 година америчког присуства, постали пета колона бин Ладена у Европи. Терористичке базе се налазе под маском сиротишта за децу (градић Острожац). Постоје сезонски логори у Челибићима, Лисичићима и другим местима у БиХ.