Pročitaj mi članak
(Вечерње новости)
Да ли заиста знамо шта једемо, питање је које све чешће постављају потрошачи? Добрим делом страховања због безбедности хране подупире и конфузија у надлежности инспекцијских служби.
Њихове поделе код прегледа намирница, зависно да ли су биљног или животињског порекла, понекад направе озбиљну забуну.
Како не постоји обједињена институција да координира рад санитарне, фитосанитарне, ветеринарске, пољопривредне и тржишне инспекције, надлежности су измешане. С друге стране, бројне намирнице нису ничија брига. Горан Паповић, из Националне организације потрошача Србије, каже да је сваки од ресорних министара најављивао реорганизацију инспекције, али да нико то није успео да направи.
– Велика је конфузија у јавности, више не знате коме да се обратите за коју врсту намирница – тврди Паповић. – Много тога преплиће се у пракси, више се позудано не зна шта је надлежност санитарне, фитосанитарне, ветеринарске, а шта пољопривредне, тржишне инспекције. Свако од надлежних „држи“ чврсто своју страну без намере да о томе расправља, иако је неопходно да се што пре поради на институционализацији инспекцијске контроле.
Стручњаци указују да приликом контроле и узорковања хране има доста пропуста, нарочито код увоза. Инспектори из првог шлепера најчешће узмимају узорке који су им најближи, а непознато им је у каквом је стању роба у позадини камиона. Од 100.000 комада јаја прегледа се само неколико. На фармама се провери само неколико комада јаја, које надлежни институт контролише. Са том потврдом о исправности касније фарме продају свежа јаја кондиторским кућама, без детаљнијих анализа. А ветеринарска инспекција у фабрици слаткиша, прегледа услове складиштења јаја и пратећу документацију.
Сигурна јаја
– Већина кондиторских фабрика у Србији користи свеже конзумно јаје за производњу слаткиша, што је било где у Европи и свету незамисливо – каже Александар Радовић, директор фирме „Меланж“. – Није ни чуди што се повремено у слаткишима појави салмонела. То су огромне количине јаја која су апсолутно без контроле, јер је немогуће на основу случајног узорка и „провере“ појединих комада добити праву слику о микробиолошкој исправности и даљој могућности контаминације. Та јаја се лупају ручно, па се поставља питање шта је са стандардима квалитета.
Од великих произвођача слаткиша, мало је оних, попут „Дијаманта“ и „Пионира“, који купују термички обрађена јаја из увоза, а ускоро ће то моћи и на домаћем тржишту.
