Pročitaj mi članakSrbija je prva u Evropi po smrtnosti od posledica različitih vidova zagađenja, najviše zbog zagađenog vazduha, i deveta u svetu, čak je Indija ispod nas, pokazuju rezultati opseženog istraživanja Globalnog saveza za zdravlje i zagađenje (GAHP).
Сто седамдесет и пет људи на 100.000 становника превремено умире у Србији годишње услед неког загађења коме је изложено у свом окружењу, показује истраживање ГАХП. Рангирање по коме смо сврстани у сам еворпски врх и у међу првих десет на свету, рађено је на 100.000 становника.
Дакле, сва је прилика, статистички гледано, да и ви познајете неког ко је преминуо управо зато што је био изложен неком облику загађења, што је додатно важно у контексту приче о изузетно загађеном ваздуху у Србији, која је актуелна исувише дуго. А управо (загађен) ваздух и јесте убедљиво највећи узрочних превремених смртних случаја у Србији, показују истраживања.
Глобалну алијансу за здравље и загађење (ГАХП) основали су 2012. године Чиста земља, непрофитна еколошка организација са седиштем у Њујорку, Светска банка, Програм заштите животне средине Уједињених нација (УНЕП), Програм Уједињених нација за развој (УНДП), Организација Уједињених нација з аиндустријски развој (УНИДО), Азијска развојна банка, Европска комисија, Министарства животне средине и здравља многих земаља са ниским и средњим приходима, како би се позабавили проблемом загађења и здравља.
Аутори студије су израчунали да је току 2017. године (обрађивали су податке из те године) у нашој земљи 12.317 људи преминуло под утицајем загађења. Од тога је за 9.902 њих смртоносан био ваздуха, за 1.366 – олово, а за 37 – вода. Укупно 1.012 становника Србије је настрадало од тзв. професионалног загађења, пише у тексту „Енергетског портала“.
Дакле, ГАХП је недавно избацио резулатате истраживања о томе како највећа претња стању наше животне средине, загађење, истовремено доводи у питање и наше здравље – и то у незанемарљивом обиму, наводи „Енергетски портал“.
Током 2017. године, 8,3 милиона становника у свету је умрло превремено услед различитих врста загађења. Један од седам смртних случајева на глобалном нивоу, током истраживаног периода, приписује се лошем квалитету ваздуха, воде и тла и хемијском загађењу.
Анализа је такође открила становници којих земаља су под најозбиљнијим ризиком да им овај проблем скрати животни век. Према налазима истраживача, најугроженије су земље ниских и средњих примања где је стопа умирања, узрокованих загађењем, на 100.000 људи виша у односу на богатије земље.
Области најизраженије опасности су углавном смештене у Азији и Африци, а међу првих десет земаља се пласирала само једна земља са европског континента – Србија!
Чак две трећине смрти услед човековог уништавања животне средине се дешава на њиховим територијама.
