Прочитај ми чланак
Захваљујући доброти у људима које, никада неће нестати, Јелена Брдар (32) и четворица њених синова – Милош (13), Страхиња (7), Лука (6) и Матеја (4) – нису Божић дочекали у мраку. После текста о њиховим невољама због неплаћеног дуга за струју због чега су у мраку од октобра, објављеног у суботу у нашем листу, и светлост и радост вратили су се у њихов дом у Челареву.
– Ми јесмо предузеће које се, пре свега, бави дистрибуцијом, а тиме и наплатом електричне енергије, али нас је судбина ове породице, болно описана у „Новостима“, дубоко потресла. Одмах смо се мобилисали да им помогнемо – каже Мирослав Паровић, заменик директора „Електродистрибуције Нови Сад“.
Поред екипе тог предузећа коју је на терену предводио технички директор Душан Чомић, у помоћ је, делом опреме и ангажовањем и својих људи, прискочио и „Сомборелектро“ и сијалице су, већ у суботу предвече, после готово три месеца (струја им је искључена средином октобра), поново засијале у кући у челаревској улици Ђуре Ђаковића 80.
КАСНО ЈЕ КАД СЕ ИШТЕ
Мада је, као активни мотоциклиста, обишао читав свет, Драган Драгој вели да, до недеље, никада није био у Челареву. – Ма, због оваквих људи и овакве судбине наћи ћу и то Челарево, помислио сам чим сам прочитао причу о Јелени и њеним синовима – каже он. – Сурово време које живимо јесте некако скрајнуло добро у људима, али никад не смемо с ума да сметнемо ону мудру и упозоравајућу мисао да је касно кад се иште. На пролеће ће Милош, Страхиња, Лука и Матеја бити наши гости у Београду, одвешћемо их у Музеј аутомобила, на Калемегдан, у зоолошки врт…
– Иако је ледена киша лила целог тог дана, све је било као у некој прелепој и, чинило нам се, нестварној бајци – прича пресрећна Јелена. – Кад је све било готово, дечаци су, још не верујући, неколико пута ишли од собе до собе и палили сијалице. Да буду сигурни да је све ипак стварност!
У материјалне невоље које су је онемогућиле да плати дуг „Електродистрибуцији“ од око 200.000 динара, ова породица је, суровом игром судбине, почела да тоне у марту, када је Јеленином мужу Милошу откривен карцином бубрега, од чега је и преминуо 16. септембра. Није, међутим, само поновно укључивање струје оно што је вратило и осмех на лица и топлину у њену и душе њених дечака.
– Суботња бајка се наставила и у недељу, на Бадњи дан. У нашу кућу дошао је Драган Драгој, председник Мото клуба „Сениор“, из Београда. Прочитао је причу о нама, сео у аутомобил и донео нам 18.000 динара за једну од осам рата преосталог дуга. И прегршт колача и божићну чесницу коју нам је послао министар културе Братислав Петковић и коју ћемо, ево, на овај свети и нама посебно леп дан, нас петоро да изломимо – прича она.
Драгој је, наиме, Петковићев пријатељ, а причу о невољама породице из Челарева прочитао је у његовој београдској посластичарници. Чим му је, вели, показао текст и рекао да се спрема да их посети, овај га је замолио да Јелени и њеним синовима понесе и његове дарове.
– Уз све то, 85 евра је придодала и група Словенаца који су код Драгоја били у гостима, јавило нам се и много других људи, неки су већ били, другима се тек надамо – вели Јелена која је, иначе, без посла, а једини приход су јој 24.000 динара породичне пензије коју дечаци имају после очеве смрти. – Оволико дарова, и оволико доброте, моји синови нису добили годинама и свима смо на томе, бескрајно, захвални.
ЗАПЛАКАЛИ СМО…
У дом Јелене и њених синова јуче су, руку пуних поклона, стигли и Јелица и Давид Бркић из Футога. Поред сина Немање, који је био са њима, имају и Огњена и Тању. И њих је довела репортажа „Новости“.
– Мада Јелену никада раније нисмо видели нити за њу чули, буквално смо заплакали читајући о њеној голготи – каже Јелица. – Не можемо материјално много да помогнемо, али је све ово од чистог, родитељског срца.
(Вечерње Новости)
