Храна, слаткиши, новац, техника и играчке и јуче су пристизали на адресу малог Гојка Ђурића (8), који већ годину и по дана у тешким условима сам брине о непокретном оцу Петру (53)!

Овај марљиви дечак, кога је мајка напустила пре четири године док је спавао, а чије су обавезе да скува ручак оцу, спреми потпалу и угреје кућу, изразио је жељу да добије тротинет, па му је екипа Курира то и донела на дар.

– Је л‘ тротинет? – питао нас је са осмехом на лицу чим је угледао умотан поклон, а затим почео да захваљује: „Баш је онакав какав сам желео, црвени!“

Одмах је оставио лопту и рекете за бадминтон, а потом у друштву другара наставио да вози нови двоточкаш.

Његов отац Петар, такође у друштву комшија и пристиглих добротвора који желе да помогну, прича да долазе гости и доносе разне поклоне, као и добре вести.

– Градоначелник Бијељине Мића Мићић рекао ми је да ће средити да ми се направи монтажна кућа, а долазили су и из фирме која ће нам увести воду. Чуо сам се и са секретарицом председника Републике Српске Милорада Додика, који нам је послао 5.000 конвертибилних марака за операцију и друге неопходне ствари – рекао је у једном даху Петар, који је поломио ногу док је надничио.

Помоћ са свих страна

Док чека на операцију због компликација после повређивања ноге, заказану за 16. октобар у Институту за ортопедске хируршке болести Бањица у Београду, нада се да ће мали Гојко остати код његове сестре Раде.

– Не дам Гојка никоме. То не долази у обзир. Ту је тетка да води рачуна о њему – одсечно је рекао он због спекулација да ће социјални радници одвести малишана док буде на лечењу.

Тетка Рада је потврдила да нигде неће отићи док Петру не буде боље, а ту су и добри људи који ће им помагати. Међу њима су и тројица младића, Милош и Ђорђе Станишић и Недељко Јефтић, који објашњавају да су донели материјалну помоћ и млеко за дечака јер их је његова прича растужила.

– И ми имамо брата његових година, па смо се само запитали шта би он да је на Гојковом месту – причају момци, који признају да су плакали кад су гледали снимак о малишану.

 

Жао ми је и Петра и сина!

Иако живи у суседном селу удаљеном свега 15 километара од Љељанче, Цвијета Радовановић, која се преудала, не виђа често сина кога је напустила кад је био четворогодишњак.
– Наша ствар је зашто сам морала да одем. Нећу да причам о томе, али жао ми је и Петра и Гојка. С њим се чујем често, али вероватно не сме да каже пред оцем – прича ова жена, док њена свекрва признаје да Цвијета не може сама да води рачуна о деци:
– Има дете с мојим сином, али није у стању да га чува – прича бака Гоја. 

Месечна помоћ

Далибор Анђелковић Дадо (24) из Швајцарске решио је да помогне породици Ђурић.
– О малом Гојку и његовом оцу Петру сазнао сам преко Фејсбука. Спреман сам да помогнем колико год могу. Дали бисмо 1.500 евра, или колико већ треба, за операцију. Са својим друштвом сам се договорио да ћемо ангажовати неку жену, коју бисмо месечно плаћали да им помаже у кући, а обезбедили бисмо им и 300-400 евра месечно за храну. Пошто смо видели у каквим условима живе, хтели бисмо да дамо новац да им се изгради купатило – каже Далибор. 

(Курир)

Oznake: Bijeljina, Gojko Đurić, dete, Petar Đurić, samohrani otac, humanitarna pomoć.