Pročitaj mi članakSudbina stanara Vidovdanske 2a na Vračaru, koji su usled radova na gradilištu pored svoje zgrade ostali bez krova nad glavom, i dalje je nezavisna. I dok je, po zakonu, investitor dužan da obezbedi smeštaj stanarima, advokat Ivan Ninić ističe da se postavlja pitanje koliko je to moguće, s obzirom da je ponuđač radova firma sa kapitalom od svega 100 dinara.
Истакнути правник Иван Нинић за Нова.рс објашњава која права имају оштећени грађани Врачара на адреси Видовданска 2а.
FOTO: Printscreen/Instagram
„За насталу штету власницима станова, односно зграде која се урушила на суседној парцели, солидарно одговарају инвеститори и извођач радова и ту је закон јасан. Често се догађа да извођачи радова, посебним уговором, ангажују подизвођаче, који према закону и судској пракси такође имају солидарну одговорност, а по правилу тзв. објективне одговорности због обављања опасне делатности. Проблем је само што у нашем правосуђу ти спорови трају годинама и увек је коначан исход неизвестан због несолвентности тужених лица“, истиче Нинић.
У сваком случају, према његовим речима, инвеститор је дужан да станарима обезбеди адекватни смештај, међутим, истиче да не зна колико је то могуће, ако се узму у обзир подаци о фирми која је извођач радова.
„У овом случају инвеститор је дужан да обезбеди хотелски или други адекватан смештај оштећеним власницима станова. Уколико то одбије да учини, власници станова могу сами решити питање нужног смештаја, а потом своја права на накнаду штете остварити у судском поступку. Важно је само да сачувају све рачуне да би могли да докажу висину трошкова које су имали. Материјална шетета се састоји у трошковима привременог смештаја и у трошковима куповине нових станова исте површине у истој зони, јер постојећа зграда више није за употребу“, тврди Нинић и додаје:
„Када анализирамо јавно доступне податке да су инвеститори физичка лица и фирма чији је оснивачки капитал 1.000 динара, а да радове изводи фирма која нема никакве референце у грађевинарству и има капитал од 100 динара, онда то додатно баца сенку на целу причу. Оштећеним станарима остаје само да верују да ће стварни инвеститор „из сенке“ демонстирати дозу људскости и надокнадити им сву штету, независно од ових формалних имена која се пијављују у папирима. А, што се тиче кривичне одговорности, време ће показати да ће кривична пријава бити одбачена и да нико неће сносити било какву одговорност, што ће се правдати чињеницом да, на срећу, нема људских жртава“, наводи адвокат.
Нинић за Нова.рс наводе и да се поменути објекат није сам од себе урушио и указује на институционални проблем у Србији – данас, по свему судећи, свако може добити грађевинску дозволу.
„Није се зграда сама од себе урушила, већ је то последица јавашлука, односно „скраћених“ процедура у жељи да се уштеди новац на набавци шипова и додатне заштите приликом извођења радова. У таквим ситуацијама готово увек се занемарује улога надзорног органа који има контролну функцију, а видимо да се до сада уопште није јавно огашавао. Закон о планирању и изградњи прописује да када грађевински инспектор утврди да је поступање лица са одговарајућом лиценцом у супротности са прописима, односно правилима струке, дужан је да о томе обавести надлежни орган и организацију која је издала лиценцу ради утврђивања одговорности. Ето сада посла и за Инжењерску комору Србије, да преиспитају коме дају лиценце“, каже Нинић.
Ипак, истиче да последњих година у Београду инвеститор може да буде ко год жели.
„Урбанистички хаос који годинама генерише градска власт је срж проблема. Свако је данас у Београду инвеститор а до јуче пас није имао за шта да га уједе. Извођачи радова су фирме које од грађевинске механизације имају само „Ауди“ и секретарицу, а подизвођачи су мале занатске радње. Потребама таквима се прилагођавају урбанистички планови и фингирају пожари, а инспекцијске службе све то немо посматрају“, наводи он и истиче:
„Нека градилишта се уопште не контролишу, па чак и тамо где се контролише, радови се наставе упркос евентуалној забрани. Свака београдска општина има шерифа који је задужен за неометану дивљу градњу. Систем је до те мере контаминиран да се чак антидатирају, односно продају стари бројеви предмета ради озакоњења нелегалних објеката новијег датума“, каже наш саговорник.
Подсетимо, зграда на Врачару урушила се у петак због градилишта, на којем се изводе радови. Због урушавања зграде, станари су били принуђени да напусте своје домове.
Поводом поменутог случаја, али и бахате градње у Београду, станари Врачара јуче су одржали протест испред зграде Општине Врачар.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 17, 2021
