Pročitaj mi članak
Пре само два дана човек, чије је име и презиме означено иницијалима, убио је једну особу и ранио пет особа. Места догађаја – Мол и Бечеј. Међу пет рањених особа био је и један ђак-основац. У извештајима се не узима у обзир да је жена, којој је пуцао у стомак, била у поодмаклој трудноћи, па се тако може додати још једно убиство на његову савеест. Спекулише се о томе да је повод била љубомора. То је све што се може сазнати из наших медија.
Како је могуће да поред толико убистава и пуцњава, нико није пријавио ништа сумњиво, односно како је могуће да му се није баш никако могло ући у траг? Пише се о томе да му је од тренутка злочина кућа „буквално заблиндирана“. Шта то треба да значи? Да полиција не може провалити унутра, или шта?!? Дође ми да се грохотом насмејем. Када полиција има налог за претрес, не поставља се питање да ли су врата затворена или блиндирана: она проваљује унутра. Поготово када је разлог тако јак, као вишеструки тешки злочин. А убиство је ваљда најтежи злочин?
Незванично се пише да је (углавном именовани иницијалима) осумњичени био власник перионице, да је већ раније био привођен правди, те добро познат МУП-у (а самим тим, верујем да се знају сви његови „трагови“ и места где га треба тражити). Такође, знало се да нема дозволу за ношење оружја, што му се, у контексту његове пређашње осуђиваности, није смело прогледати кроз прсте. Коментарисало се и о томе да је преварио многе, како би дошао до имовинске користи.
Оно што пада у очи при читању саопштења на дату тему јесте следеће:
1) Да већи број медија објављује само иницијале, а не пуно име и презиме осумњиченог, иако добро знамо да у данашњем времену новинари не штеде никога и да се у много деликатнијим ситуацијама не либе да напишу нечије пуно име и презиме, иако кривица обично ни на који начин није доказана;
2) Да је поменути Б.Ј. већ био кривично гоњен, те да је носио оружје без дозволе, што се у малом месту, наравно, знало, а да полиција није реаговала;
3) Да се, у потрази за злочинцем и доказима, није провалило у кућу с налогом за претрес, него се олако од свега одустало и случај се заташкао, уз изговор да се „у интересу истраге“ јавности не сме откривати превише детаља. Рачуна се на то да ће се након десетак дана све заборавити, посебно у светлу лоших вести из Брисела, и не само њих. Живи били, па видели, али сетићете се мојих речи – коначни закључак ће бити да је убица у бекству, и на томе ће остати.
Овај случај није једини сличан у Војводини. О понашању и деловању полиције у истој много би се тога дало прокоментарисати и написати. Стиче се утисак да сваки иоле имућнији и утицајнији човек у Војводини има сопствене полицајце, који штите његове интересе, и који ће у случају његове кривице пре ухапсити жртву, него њега. Или пребацити кривицу на неког недужног, у шта сам такође имала прилику да се уверим. Понекад нисте сигурни да ли полицајца треба да се плашите или да се уздате у њега, ако се нађете у невољи.
Овоме се има додати још штошта. Но, ни учестала самоубиства у самом МУП-у Србије последњих година нису расветљена, а МУП је тај који би морао бити најзаинтересованији да то учини, ако брине о својим запосленима и свом угледу. Међутим, то се није догодило, таржио се само изговор и коментарисале су се бројке: да ли су процентуално у порасту или опадању, као да је једино то битно! И као да сама учесталост самоубистава није сигнал нечег трулог унутар система МУП-а!…
Управо због оваквог мањка присуства полиције на улицама Новог Сада стално се дешавају ужасне ствари, као и у целој Војводини, где су чак и најсуровија убиства бројчано у порасту – у много већем проценту, него ли у остатку Србије. Ако се нађете на улицама Новог Сада нпр. после поноћи, схватићете о чему говорим и каква атмосфера влада у граду. Можда баш бог тога „примерни грађани“ не излазе никуд малтене чим паде мрак, а не због везаности за кући и неких сличних разлога?!
Други проблем с полицијом у Војводини, а посебно Новом Саду, јесте лењост и неекспедитивност. Осим возила МУП, никада нећете видети патролирање полицајаца по граду, чак ни у проблематичним, слабо осветљеним или забаченим деловима града. Уколико су вам потребни, само ће доћи, обавити административни део посла (саставити записник), и то је све. На било какве претње убиством и насиљем било које врсте не реагују, јер, наводно, долазе само ако се већ нешто „конкретно“ десило.
Поставља се питање, да ли је циљ њиховог постојања да спрече зло или да га само констатују, т.ј. да ли су они пуки административци или заштита голоруком народу?!? Ако нам нису заштита, онда се сви морамо наоружати и постати Дивљи Запад, је ли тако??? Наравно да нико то не жели…
И као закључак, једно је сигурно. Свима нам треба комплетна смена власти, која би довела и до смене свих корпумпираних запослених у органима реда, и не само у тој области! Надајмо се томе, али од наде нема превише користи, ако и не радимо на томе! Упорно и доследно.
Извор: Србин.инфо – Соња Павлова
