Прочитај ми чланакСрбија и Република Српска обележавају дан сећања на прогнане Србе из Хрватске 1995. године. Ово београдско насеље населиле су махом избеглице из Крајине.
Фото: З. Јовановић
Србија и Република Српска обележавају дан сећања на прогнане Србе из Хрватске 1995. године. Ово београдско насеље населиле су махом избеглице из Крајине.
Србија и Република Српска присетиће се у четбртак 4. августа прогона српског народа из Хрватске у августу 1995. На дан када су пре тачно 21 годину пристигле прве колоне Крајишника, у насељу Бусије код Београда биће одржана државна манифестација обележавања Дана сећања на страдале и прогнане Србе.
Помен жртвама „Олује“, који ће служити патријарх српски Иринеј са архијерејима, биће одржан у 20 часова на платоу испред Храма Светог Ћирила и Методија. Обележавању Дана сећање присуствоваће премијер Србије Александар Вучић и председник РС Милорад Додик.
– Место одржавања централне прославе и њен програм изабрани су у знак сећања на избегличке колоне које су пред офанзивом хрватских снага сигурност пронашле у Србији – кажу у Немањиној 11. – Бусије чине део Београда насељен већином прогнаницима из Книнске Крајине, пристиглих после акције „Олуја“. Своје сећање на ову драму са присутнима поделиће Јелена Шарић, која је у лето 1995. у избегличкој колони стигла у Србију.
Државно обележавање Дана сећања почеће интонирањем химне „Боже правде“ и свечане песме Републике Српске. На Бусије у четвртак ће, поред два државна врха, доћи и делегације СПЦ, Војске Србије, избегличких удружења, као и више хиљада грађана. Уметничким тачкама манифестацију ће обогатити и КУД „Крајина“ из Београда, који ће извести песму „У јесен се радо враћам“, као и глумци бањалучке академије уметности Јованка Миловановић и Велимир Бланић, који ће говорити одломак из поеме Бранка Ћопића „Петровачка цеста“.
Основна идеја државног обележавања годишњице „Олује“ је сећање на акцију хрватске војске и полиције, уз прећутну сагласност међународне заједнице, када је за свега неколико дана са својих огњишта протерано више од четврт милиона људи. На тај начин готово потпуно етнички су очишћене северна Далмација, Лика, Банија и Кордун. Ови простори у саставу тадашње Републике Српске Крајине били су под заштитом Уједињених нација.
У „Олуји“ је уништено 25.000 српских кућа, 13.000 привредних објеката, 182 задружна дома, 56 здравствених станица, 78 цркава, 29 музеја, 181 гробље… После погрома у своје домове вратило се око 20.000 Срба, махом стараца. Више од 1.000 села и насеља, у којима су Срби били већина, практично је престало да постоји.
ПОМЕНИ И ЗВОНА
Дан сећања на страдале и прогнане Србе у ратовима деведесетих година установљен је прошле године, а први пут је на државном нивоу обележен прошле године код моста на Сави код Сремске Раче.
– Очекујемо да се у обележавање Дана сећања укључе и грађани Србије и Републике Српске. „Олуја“ је велика рана на души нашег народа, а страдање и прогон никада не смеју бити заборављени. У свим храмовима СПЦ биће служени помени, а у част Дана сећања на страдале и прогнане огласиће се црквена звона.
ОЧЕКУЈУ 30.000 ГОСТИЈУ
Плато испред Цркве Светог Ћирила и Методија, у насељу Бусије, неколико километара од Батајнице, је сређен.
Мештани највећег избегличког насеља у Србији кажу да су спремни да угосте све који буду дошли да обележе Дан сећања на страдање и прогон Срба из Хрватске у акцији „Олуја“.
На улазу у Бусије, крај Угриновачког пута, затекли смо раднике и машине. Рекли су нам да постављају спомен-парк као сећање на погинуле у акцији „Олуја“, пре 21 годину.
– Постављањем споменика желимо да сачувамо сећање на страдање нашег народа – рекао нам је Илија Везмар, председник Удружења грађана насеља Бусије, које чине прогнани из Хрватске. – Симболично, обележје ћемо открити у четвртак, уочи централне манифестације.
Путари су протеклих дана крпили рупе на асфалту, у околним улицама, док су радници Електродистрибуције постављали нову расвету. У овим пословима помагали су им и житељи Бусија, који у четвртак очекују око 30.000 гостију.
