Прочитај ми чланакБеоград -- Судови су затрпани тужбама против банака које су грађанима наплаћивале трошкове обраде кредита.
Зашто је неопходно ићи на суд, зашто је грађанима наметнут још један трошак и ко то не поштује одлуку Врховног касационог суда?
Foto: Printskrin/TV Prva
Одговоре на ова питања за ТВ Прва дали су Дејан Гавриловић из Ефективе и генерални секретар Удружења банака Србије (УБС) Владимир Васић.
Стигла нова електронска услуга: Више не морате да доносите доказе о уплати такса и накнада
Трошкови за обраду кредита се наплаћују процентуално, па се за обраду стамбених крећу од 0,5 до 1,5 одсто па до 15 одсто за готовинске кредите.
„Морам ову ситуацију да ставим у контекст мало шире слике. Накнаде нису нешто што постоји данас, јуче и сутра, већ нешто што у банкарском сектору постоји десетинама година. Да је то тако видимо и у европској пракси. Имамо и Европски суд правде који је потврдио да су накнаде сасвим дозвољене, тако да не могу да тумачим одлуке судова. Ми смо ту да износимо аргументе у име банкраског сектора“, рекао је Владимир Васић.
Наводи да људи често када добију неки документ, не читају га.
„Сада када бисте, рецимо, ушли на страницу било које европске банке, видели бисте један формулар у коме тачно пише да накнада може бити процентуална или фиксна. То је исто и код нас и ја не видим зашто је то код нас проблем“, истакао је Васић.
Дејан Гавриловић наводи да је управо проблем то што банке више од деценије уназад незаконито наплаћују не само трошкове обраде кредита, него и многе друге накнаде.
„Већ је у правоснажним одлукама и ставовима Врховног касационог суда утврђено да су бројне одредбе уговора о кредиту ништавне и по том основу су банке морале да обештете дужнике, односно да им врате новац са затезном каматом која им припада. Има две године како постоји став Врховног касационог суда, конкретно о трошковима обраде кредита, да су они незаконито наплаћивани, да ако банка није дужнику објаснила шта наплаћује него само процентуално одбије неки новац од износа кредита, да је то незаконито. Банке су имале прилику у бројним споровима да докажу шта наплаћују кроз трошкове обраде кредита, рађена су и нека вештачења, али ниједна банка није доказала шта тиме наплаћује и све су морале да врате новац“, објаснио је Гавриловић.
„Није битно да ли сте прочитали или нисте. Рецимо да јесте. Уговори о кредиту су уговори о приступу. Дакле, ви немате права да преговарате одредбама. Банка вам понуди тај образац уговора – ‘узми или остави’. Онај ко нуди уговор на потписивање је одговоран за његову законитост, односно за законитост сваке одредбе и сваке реченице. Ако потрошач посумња да није нека одредба по закону и затражи судску заштиту, суд има могућност да такву одредбу уговора поништи.“
Владимир Васић из УБС, међутим, каже да те одредбе нису незаконите, те да је Европски суд правде то потврдио.
„Уколико је клијент унапред био упознат са свим чињеницама, а јесте јер је добио понуду, предлог уговора, уговор и ануитетни план, онда по тој основи коју је навео господин Гавриловић сви можемо да претресамо било који уговор који смо потписали својом вољом. То је нешто што по мом мишљењу није добро за било кога од нас и мислим да ћемо цену тога платити сви“, рекао је Васић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 17, 2021
