Pročitaj mi članak
СРЕБРЕНИЦА – Генерал Ратко Младић је, командујући војском Републике Српске, 11. јула 1995. године, ослободио Сребреницу и протерао злогласну кољачку 28. дивизију армије БиХ која је позната по религијско-ритуалним масакрима српског живља у Подрињу и околини Сребренице.
Сребреничка 28. дивизија под вођством Насера Орића је из „заштићене зоне УН-а“, а очигледно уз дозволу страних фактора, вршила дужи период нападе на околна српска села и по стравичним усташким обрасцима спроводила масакре над српским становништвом све док није дошао Ратко Младић са својом јединицом од „400 људи и два тенка“. Орић је тада са себи најближим људима побегао главом без обзира, оставивши у Сребреници и околини Сребренице више хиљада припадника своје кољачке банде, као и преко 40 хиљада старих, жена и деце.
Познато је да је наредбом генерала Ратка Младића преко 30 хиљада жена, деце и старих траспортовано на безбедну територију. Реч је о народу који се после бега Насера Орића, а по доласку војске Републике Српске у Сребреницу, сакрио у базу УН-а. Ову чињеницу страни медији најчешће прећуткују, јер она јасно показује да о геноциду у Сребреници не може бити речи.
Одређени број људи и припадника армије БиХ је кренуо у бежање кроз околне шуме уз спорадична отварања ватре на војску Републике Српске и велики број је страдао у борбама које су трајале током ослобођења и чишћења Сребренице од исламских фундаменталиста и остатака армије БиХ.
Такође, одређени број припадника 28. дивизије је заробљен и стрељан, а тачан број још увек није утврђен. Прве информације говоре о броју од 700 људи, а затим је после помињан број од 3000 муслиманских војника. Александар Дорин, аутор више књига о Сребреници, тврди да је број стрељаних 2000 припадника армије БиХ.
То је био осветнички одговор појединаца који су у том тренутку вероватно сматрали неморалним актом евентуално остављање у животу муслимана који су учествовали у зверствима почињеним над српским живљем. Данас западни медијски центри и власти у БиХ користе овај акт стрељања у циљу конструисања приче о „геноциду над муслиманима“ у Сребреници. Ни дан данас није утврђен број стрељаних у Сребреници, чак ни Хашки трибунал нема информације о томе, али се у јавности истиче укупан број сахрањених од 7 до 8 хиљада жртава.
Ова цифра од 7 до 8 хиљада жртава потиче одатле што је гробница у Поточарима претворена у јавно гробље у које се сваке године сахрањују муслиманске жртве рата из целог подручја Подриња, а реч је о жртвама из периода од 1992-1995. године и кругу територије од око 100 километара око Сребренице. Највећи број тих жртава нема апсолутно никакве везе са чином стрељања припадника 28. кољачке дивизије Насера Орића.
Орић је иначе у медијима давао изјаве у којима је тврдио да ће живот дати за Сребреницу и да је недопустиво за њега да напусти Сребреницу.
Овај снимак приказује тренутак прилажења дела српске војске Сребреници. Снимљен је и интересантан тренутак у којем генерал Младић наређује да се тенком извуче транспортер УН-а који је слетео с пута, а на који су наишли на прилазном путу Сребреници.
Припадници УН-а су радосно дочекали помоћ војске Републике Српске, али један од тенкиста војске Републике Српске није прошао баш најбоље.
Наиме, на команде генерала Ратка Младића он није одреаговао како треба и деловао је збуњено, па му се генерал обратио не баш „по ПС-у“.
Генерал Ратко Младић, поред тога што се показао као изванредан стратег и врхунски војсковођа, остао је упамћен као прави „народни војвода“ и необично племенит и храбар генерал који је константно са својим војницима био по рововима и на првим линијама фронта, а то је подразумевало и опуштену непосредну комуникацију са војском. На снимку је овај тренутак „збуњеног тенкисте“ нешто после 8. минута. Погледајте како је то изгледало!
Pravda
