Pročitaj mi članakMnogi pripadnici Vojske Srbije predstojeće jesenje i zimske mesece, kako stvari stoje, provešće na terenu – osim u Kopnenoj zoni bezbednosti, angažovani su, zajedno s policijom, i na zaštiti granica Srbije zbog migrantske krize.
Ипак, то се неће одразити на редовне задатке Војске која би током наредне године требало да добије и дугонајављивана савремена техничка средства, од вишецевних бацача ракета до ловачких авиона (Миг 29).
О овим и другим темама, укључујући и све чешће помињање враћања обавезног служења војног рока, за „Политику” говори генерал Љубиша Диковић, начелник Генералштаба ВС.
Последњих недеља сведоци смо затегнутих односа у региону. Постоји ли у овом тренутку војни ризик по Србију, имајући у виду збивања у Хрватској, БиХ, Македонији, као и на Косову и Метохији?
Војни ризик по Србију је мало вероватан. Факторе угрожавања безбедности углавном представљају невојне претње, карактеристичне за све земље Балкана: илегалне миграције, албански и исламски екстремизам и међународна мрежа организованог криминала.
Повишене политичке и међуетничке тензије у појединим деловима региона несумњиво неповољно утичу на положај српске заједнице у БиХ и Хрватској.
Безбедност Срба на Косову и Метохији угрожавају албански екстремисти, неприхватање обавеза Бриселског споразума, висок ниво корупције и организованог криминала и недостатак владавине права.
Не треба потценити ни деловање радикалних исламиста на Косову и Метохији, па ни притисак на локалне хоџе које се супротстављају екстремистима, што није непознато. О томе је писао „Њујорк тајмс”.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ ЛИСТА ПОЛИТИКА
